Еко форум Херцег Нови: Западни Балкан се загрева двоструко брже од светског просека

Климатски веома рањив, западни Балкан загрева се двоструко брже од глобалног просека. Овде се исцрпљујуће суше на суров начин окончају поплавама, а суперћелијске непогоде су све чешће и разорније.

„Данас се климатске промене на планети дешавају 10 пута брже него икада у историји. Због тога су екстремни временски догађаји, и поплаве и суше све чешће, екстремне падавине чак два и по пута у односу на другу половину 20. века“, наглашава Слободан Совиљ из Хидрометеоролошког завода Србије.

У ишчекивању конференције Уједињених нација о клими у Бразилу КОП30, када би земље чланице требало да поднесу амбициозније планове за смањење емисије гасова стаклене баште, амбасадор те земље у Србији сматра да су регионални потенцијали зелене енергије велики и да треба да се ослони на сопствене ресурсе као што је биогориво.

„То гориво се добија из биомасе, као што су соја или сунцокрет. На тај начин бисте били самодрживи. Бразил има много искуства у томе и могао би да помогне. У будућности ће и гориво за авионе морати да има два одсто одрживог горива. Већ 2027. то ће бити услов за слетање авиона у Копенхаген, Стокхолм или Осло“. Каже Жозе Мауро де Фонсека Коста Коуто, амбасадор Бразила у Србији.

Друмски саобраћај производи шестину глобалне емисије CO₂. У Србији се вози свега три и по хиљаде електричних аутомобиле, што је један одсто укупног броја.

„Елекртомобилност је и ове године у фокусу Еко форума. Оно што је кључна тема, јесте повећање броја електричних возила у региону како бисмо обезбедили да животна средина буде здравија и са што мање буке“, истиче Зоран Ђорић из иницијативе „Возим на струју“

Већ у јуну, само електрична доставна возила моћи ће да уђу на шеталиште у Херцег Новом – који ће постати прва општина у региону која је увела то огрничење.

„Конференција са бројним садржајима даје наду да овај регион западног Балкана има шансу да се реформише у органску транзицију. За то су неопходне промене у регулаторном оквиру, у приступу финансијама, у иновацијама и знању“, напомиње Синиша Митровић из Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије.

Југоисточна Европа је под великим притиском климатских промена, па је неопходно деловати брзо и одлучно. Важна је примена свих научних и технолошких решења како би наш регион био спреман за климатске изазове.