Отпочела јавна расправа о Нацрту закона о заштити ваздуха

Јавна расправа ће трајати до 3. фебруара, а до сада је пристигло више од 500 коментара и сугестија које је радна група од 55 представника надлежних институција и организација цивилног сектора прихватила и уградила у текст Нацрта закона.

„Оно што је значајно по питању регулисања ове области је да је урађена боља професионализација процеса мерења посебне намене, да је проширена улога инспектора у овој области, да је детаљније дефинисана казнена политика и казнене мере, што је изузетно значајно за унапређење квалитета ваздуха и уопште за животну средину“, наводи Сара Павков, државна секретарка Министарства заштите животне средине.

Изради документа претходила је анализа постојећег стања, а подаци објављени у годишњим извештајима већ одавно показују да нема побољшања квалитета ваздуха. То се одражава и на здравље становништва.

Здравствени ризици аеро-загађења 

„Када говоримо о најновијим статистикама, ми смо оно што смо најскорије радили и што смо публиковали јавно, везано је за три града које смо радили – Ваљево, Лесковац и Нови Пазар. Закључак до кога смо дошли, да пре свега највише утиче на, нећете веровати, мождани удар. На проценат смртности од можданог удара, а исто тако пролази исхемијска болест срца. Намерно ово истичем зато што постоји парадигма да лош квалитет ваздуха пре свега утиче на респираторна обољења. Међутим, проласком кроз плућа и уласком у крв, честице које носе отровне и опасне материје одлази у друге циљне органе“, наглашава др Бранислава Матић Савићевић са Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“.

Највеће загађење мерне станице бележе у току грејне сезоне када се и због временских услова ПМ честице задржавају у нижим слојевима атмосфере, што посебно утиче на осетљиве категорије становништва.

„Пре свега ту бих издвојила децу и то малу децу, затим труднице, људе који већ болују од хроничних плућних болести, као што су бронхијална астма, хронични бронхитис, хронична опструктивна болест плућа, али и старије особе. Морамо да нагласимо зашто су деца више угрожена од одраслих. Физиолошки деца имају већи број удаха у минути. Док одрасла особа удахне 18 пута ваздух у минути дете то уради 25 до 30 пута, а новорођенче и 50 пута. Тако да можемо да кажемо, што је дете мање, утицај загађеног ваздуха на његово здравље је већа“, напомиње др Татјана Видановић из Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Пирот.

У Програму заштите ваздуха до 2030.године са Акционим планом, који је Влада Србије усвојила пре нешто више од две године, наводи се да је аеро-загађење један од водећих фактора ризика за људско здравље и да је узрок 12.000 превремених смрти годишње у Србији.

Тај број би могао да се смањи на 7.400 до 2030. године ако се остваре мере предвиђене у том документу. А то су прелазак на чистије изворе енергије, смањење загађења из кућних ложишта и саобраћаја, примена прописа и оштрије казне за загађиваче.