Севернокорејску свету планину Баекду УНЕСКО прогласио глобалним геопарком

Планина Баекду, активни стратовулкан који се налази на граници Северне Кореје и Кине, највиши је врх на Корејском полуострву и лежи у срцу мита о оснивању Северне Кореје.

 Извршни одбор Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је на састанку одржаном у фебруару одао признање овом локалитету због његовог „импресивног природног и културног наслеђа“, укључујући вулканске ерупције и геолошке карактеристике.

Геолошки значај

У свом признању, извршни одбор Унеска навео је вулканско порекло планине Баекду, долине обликоване глацијалном ерозијом и стеновите падине као део његовог глобалног значаја.

Такође је поменута и „миленијумска ерупција“ која се догодила на планини Баекду пре више од хиљаду година, 946. године, што је била једна од најмоћнијих вулканских ерупција у забележеној историји.

Тренутно постоји више од 200 геопаркова у 49 земаља, наводи организација. Унескови глобални геопаркови су препознати као „јединствене географске области у којима се управља локалитетима и пределима од међународног геолошког значаја уз холистички концепт заштите, образовања и одрживог развоја“.

Прошле године, УНЕСКО је прогласио кинеску страну планине глобалним геопарком под кинеским именом Чангбајшан.

Северна Кореја је тражила ознаку геопарка од Унеска још 2019. године, годину дана пре Кине, али је инспекција на лицу места у Северној Кореји одложена због пандемије ковида 19.

Планина која расте

Планина Баекду је висока 2.744 метара, што је чини највишом планином у Северној Кореји и североисточној Кини и највишом планином планинских ланаца Баекду-Даеган и Чангбаи.

Планина Баекду је стратовулкан чији је конус одсечен огромним калдером (посебан тип кратера који настаје урушавањем вулканске купе после ерупције и ерозијом спољашњих сила). Централни део планине расте око три милиметра годишње због пораста нивоа магме испод централног дела планине.

Шеснаест врхова који прелазе 2.500 метара нижу се око обода калдере око Небеског језера. Највиши врх прекривен је снегом око осам месеци у години. Нагиб је релативно благ до око 1.800 метара, а калдера је широка око пет километара и дубока 850 метара, а делимично је испуњена водама Небеског језера.

Небеско језеро је највише кратерско језеро на свету према Гинисовој књизи рекорда, а настало је после ерупције вулкана 946. године. Површина језера је 9, 82 квадратна километра, дужина 4, 85 и ширина 3, 35 километра. Просечна дубина језера је 213 метара, а највећа дубина је 384.Од средине октобра до средине јуна, језеро је обично прекривено ледом. Вода тече северно из језера, а у близини испуста налази се водопад од 70 метара.

Планина је извор река Сунгхуа (Сунгари), Тумен (Ту-Мен Џјанг) и Јалу. Тумен и Јалу чине северну границу између Северне Кореје и Русије и Кине.

Света планина

Планину су кроз историју обожавали околни народи. Корејци и Манџурци је сматрају светом, посебно Небеско језеро.  

Према корејској митологији, то је било родно место Дангуна, оснивача Гоџосеона (2333–108. п.н.е.), чији су родитељи наводно били Хванунг, Син неба, и Унгњео, медведица која се претворила у жену. Све касније династије су признавале овај мит.

Династија Горјео (935–1392) је први пут назвала планину Баекду, забележивши да су Ђурчени преко реке Јалу натерани да живе изван планине Баекду. Династија Чосон (1392–1910) забележила је вулканске ерупције 1597, 1668. и 1702. У 15. веку краљ Сеџонг је ојачао утврђење дуж река Тумен и Јалу, чинећи планину природном границом са северним народима.

Неки Корејци тврде да цео регион у близини планине Баекду и реке Тумен припада Кореји и да су њене делове јапански колонијалисти илегално предали Кини путем Гандо конвенције.

Планина Баекду се помиње у државним химнама Северне и Јужне Кореје и у корејској народној песми Ариранг.

Севернокорејско друштво цени расну чистоћу, а државна пропаганда велича породицу Ким због њихове „крвне лозе планине Паекту“, за коју се каже да је племенита и херојска лоза везана за древне легендарне краљеве Корејског полуострва.

Ким Џонг Ун је често посећивао свету планину, обично пре великих промена. У 2019. години, севернокорејски државни медији објавили су фотографије Кима како јаше на белом коњу на свету планину у најмање два одвојена наврата усред тензија на полуострву.

Туристичка шанса за Северну Кореју

Са потврдом Унеска, Пјонгјанг би сада могао да ребрендира Баекду као геотуристичку дестинацију – промовишући своја природна чуда, као и корејску митологију.

Док Севернокорејци већ путују у град као део националне идеолигије, поставља се питање да ли ће и када странци моћи да посете новоименовани глобални геопарк.

Западне туристичке агенције су наговестиле да ће земља отворити Самџијон за туристе у децембру 2024. године, али се то на крају није догодило.

Како тренутно ствари стоје, руски туристи би могли да буду међу првима који је имати прилику да уживају у овом предивном планинском пејзажу.