Listanje vlastitog života u "Bečkom romanu" Dragana Velikića

Mladi bečki psihijatar Pavle Marić koji živi i radi u Beču uhapšen je jednog jutra pod optužbom da je trovao kolege u Centralnoj bolnici.

Slatki kolač kojim ih je počastio za rođendan postao je gorka stvarnost i predmet dugotrajnih analiza. Sledi uzbudljiva krimi priča, istovremeno porodični roman, toliko popularan u evropskoj književnosti proteklih godina.

Posle tri decenije

Porodica koju smo upoznali u Velikićevom romanu pre tri decenije, Severni zid, u međuvremenu se raspala i sada je lošim povodom ponovo na privremenom okupu u austrijskoj prestonici. Tokom 70 dana koje nevini junak provodi u istražnom zatvoru ruši se karijera mladića koji je uvek služio za primer, ruši se san njegovog oca o idealnoj zemlji Austriji i otkriva porodična priča.

Da li su odnosi u njoj bili okidač za događaj koji ih zaokuplja već zbog same činjenice da je Andrej, Pavlov otac, insistirao da njegov sin karijeru gradi u Austriji? Dok traje sudski proces istovremeno je na delu prava zavera protiv mladog lekara. Predvodi je između ostalih čovek kojeg voli, Jozef.

I kada je dokazano da je nevin, pakao se nastavlja. Njegovu unutrašnju borbu delimo u svakom trenutku. Oca Andreja, uspešnog stomatologa, Velikić je tako jasno iscrtao. Kao geografska karta planete on je jasna karta čoveka s tačno postavljenim granicama emocija i ponašanja.

Neke osobine je maestralno doveo do ekstrema da se stvarno dalje ne može.

"Trebalo je da Pavle završi u zatvoru pa da se Andrej suoči sa sobom. Ali ni tada ne odustaje od svakodnevice u kojoj je sve kako njemu odgovara. Sebi je i dalje u prvom planu, a svi drugi su samo statisti koji mu krase život."

Njegovo snažno osećanje je obožavanje Austrije i razočarenje kada spozna da i u tom "idealnom" ustrojstvu ispod zlatnog pokrivača leži pravosudni sistem u kojem vagica pravde preteže na stranu privilegija do razornih posledica.

Tipično austrijski

"Ono što je advokat Pitler prećutao u završnoj reči... bilo je priznanje da nikada u svojoj karijeri nije video takvo nerazumno udruživanje zla, konsenzusa oko zla, kao u tom slučaju. jer time što je Pavle na kraju oslobođen krivice, slučaj trovanja nije rešen. Samo sklonjen pod tepih. Tipično austrijski, ponavlja Pitler."

„Tipično austrijski“ izgovaraće i drugi. Sam pisac je svojevremeno objasnio da je to kao kada mi kažemo „srpska posla“. Odnosi se na sve mane u našim sredinama, ali smo ih uvrstili u neku vrstu nepopravljivo loše nematerijalne baštine.

Ali u okeanu zla na površini zasija dobrota. Posebno pleni lik majke Olge. Sva nežnost i zabrinutost koja se podrazumeva je ovde nekako na njen način. Jedan od dirljivih momenata je opis njenog osećanja krivice što sinu nikada rekla da zna da je homoseksualac i da to razume.

"Nemoguće je inventarisati sve zaplete, sva odustajanja, da bi se ostvarila baš ona verzija priče koja je dobila postojanje. Sudbina ne staje u reči".

Svako će kada zatvori korice knjige dugo prolaziti kroz svoj inventar utisaka neminovno utiskujući u njega poneku stavku iz svog života, ma kako daleka bila od ove priče. To je umeće velikih pisaca.