„Све мирише на спас“ Данијелеа Менкарелија - драма душе у седам болничких дана

Седам дана принудне хоспитализације у животу главног јунака, који дели име и део судбине са аутором, дневник је читавог живота. Савршенство сплета списатељске вештине, маште и аутобиографских елемената.

Касне вечери 15. јуна 1994. године један његов насилни испад брзо прераста у опасност. Данијеле одлуком власти доспева на присилно лечење у римску болницу. Свестан је свог поремећаја и дефинише га као "помахнитали мотор у грудима".

"Откуд то да си овде?"

Основна тема романа и није ментална болест, већ тај мотор, "силина којом живот погађа". Болничко окружење, „лудаци“, атмосфера затворености и отуђења коју доживљава младић уводи нас у занимљиву јунакову самоанализу, причу о његовом животу и људском бићу уопште, појединцу каквог види околина и ововремена медицина.

"Данас се више не лече само ментални поремећаји, данас нам смета и недокучивост живота, чудо посебности неког појединца, а наука би све да обухвати, да систематично попише. Сад се већ све сматра поремећајем, јесте ли се икад запитали зашто?"

Ако и нисте сада ћете се сигурно запитати. А најчешће питање у болници без сумње је:

"Откуд то да си овде? Питање је глупо али радозналост воли извесности, и када их нема, и док смо мали и кад одрастемо."

Оно што посебно плени је чињеница да радња тече готово линеарно, а узбуђење и читалачко ишчекивање буквално бујају. Наратор је протагониста Данијеле.

Он дневнички бележи догађаје које понекад објективно, понекад на свој начин доживљава током боравка у болници. Роман је подељен на седам поглавља, седам болничких дана. Сваки лик има главну улогу у неком дану.

"Понижена честица свемира јер имају дијагнозу"

Данијеле дели собу са пет болесника, Ђанлуком, Мариом, Алесандром, Богородичицом, Ђорђом. Сваки од њих добио је савршен портрет у галерији коју је аутор мајсторски насликао. У реалном свету они су само пацијенти, број, понижена честица свемира јер имају дијагнозу: биполарни поремећај, депресивна стања, кататонија, анксиозност, шизофренија.

Менкарели отвара њихову начету душу у којој се сместило окрњено детињство, љубав, одрастање, отуђеност... Писац ме је задивио осећајем за детаље, метафорама, једноставним начином да нам шест душевних болесника приближи, да их не сажаљевамо већ разумемо и саосећамо са њима. Понекад је довољан надимак да видите пред собом лик јунака.

Замислите човека којег зову Богородичица! Он је изнова и изнова призива да му врати изгубљену душу. Ту је и малени врабац којег Марио храни измрвљеним колачићем добијеним од Данијелеа и црно-бела фотографија Ђорђове мајке... Не, није ово напети трилер, не ређају се догађаји и вратоломни обрти, већ танани изазови најдубљим осећањима читалаца.

Браћа коју му је понудио живот

За седам дана Данијеле плете мрежу веза са људима који су му на почетку били прави странци.

"Тих пет лудака нешто је најближе пријатељима што сам икад имао, и више од тога, они су браћа коју ми је понудио живот, пронађена у истој барци, усред исте олује, између лудила и нечег што ћу једног дана успети да именујем".

Данијеле тако сазрева. Живот сматра тешким, понекад бесмисленим, желео би да затвори очи, срце, јер више не може да пати од онога што види и осећа. "Патња је звер која се завлачи под кожу". Данијеле дефинише своју болест и као „потребу за спасењем“, за разумевањем. Проналази то делимично код људи са којима дели болеснички простор и дане, код своје мајке, код др Чимаролија, љубазног доктора на одељењу који "науку предаје у руке љубави", али не и код др Манчина, лишеног професионалног и људског саосећања.

"За лудаке свих времена"

Седмог дана Данијеле напушта болницу. Излечен? Просудићете сами. У сваком случају је на добитку због пробуђене свести о важности људских односа, али и о њиховој сложености.

У једну римску болницу сместио је Менкарели читаву планету, сву нашу потрагу за смислом, страхове, изазове, отуђеност, охолост окружења, разрушени свет вредности, али и скривену доброту коју треба наћи. Она "мирише на спас".

"Спасење. За себе. За моју мајку... за све синове и све мајке. И очеве... За лудаке свих времена, прогутане у лудницама историје... Моја бољка се зове спасење, зар је могуће?"

Читајте Менкарелија. Ту лежи одговор. Овај роман је део трилогије. Претходи му "Кућа погледа", а заокружује "Увек се враћати".