Ne propustite mjuzikl „Mačke“

Svi zainteresovani imaju priliku da pogledaju snimak iz „Adelfi teatra" iz Londona, zabeležen 1998. godine u režiji Dejvida Maleta, u kom su između ostalih nezaboravne uloge ostvarili Elejn Pejdž, Džon Mils i Ken Pejdž. 

Mjuzikl je inspirisan zbirkom pesama Nobelovca Tomasa Sternsa Eliota Knjiga starog mačka o mačkama svakodnevnim, koja je napisana sredinom tridesetih godina prošlog veka. Eliot je bio veliki ljubitelj mačaka, koje su često bile motiv u njegovim delima. Pesme je poklanjao deci, otkrivajući im kroz zanimljive priče o mačkama najrazličitijih karaktera, njihovu prirodu, kojom je on bio fasciniran. 

Kada je počeo da komponuje ovo delo, koje je od detinjstva čitao i voleo, Endru Lojd Veber već je imao iza sebe uspešne mjuzikle, uglavnom nastale u saradnji s kolegom Timom Rajsom, i bio je u potrazi za nečim novim, jedinstvenim. Da se ozbiljno upusti u postavljanje ovog mjuzikla na scenu presudno je uticala pesma o mački Grizabeli, koju je kompozitoru jednom prilikom dala supruga pisca Tomasa Eliota, koju on nije uvrstio u svoju zbirku jer je smatrao da je previše tužna za decu.

Pesma o Grizabeli, nekad najlepšoj i omiljenoj mački, koja je zbog svog poročnog života odbačena, zaokružila je celu priču i dala joj novu dimenziju.

Radnja mjuzikla odvija se tokom jedne večeri koja je posebna za grupu mačaka, u kojoj se one sastaju kako bi njihov vođa, stari Deuteronomi odlučio koja će se uzdići do magičnog, rajskog mesta i dobiti novi život. Jedna od kritika upućena ovom mjuziklu je da nema zaplet, jer celu predstavu čine pesme mačaka kroz koje svaka od njih priča o svom životu.

Dragocenost ovog mjuzikla upravo je u toj raznolikosti životnih priča i karaktera, u koje je Eliot ucrtao i sličnost koju mačke po njegovom mišljenju imaju sa ljudima. Poput ljudi, mačke u njegovim pesmama, a kasniju i u mjuziklu, satkane su od dobrih i loših osobina. Mogu da budu lukave, pametne, prevrtljive, sklone krađi, nestašlucima ili previše naivne ili zavodljive, i još mnogo toga.

Neki od najupečatljivijih likova su Rum Tum Tuger, koji svojim šarmom osvaja srca, ali mu niko ne može udovoljiti. Zatim mačka koja je je odlučila da vaspita miševe i nauči ih lepim manirima, kako joj više ne bi smetala njihova jurnjava i buka. Tu je i debeli mačak, vlasnik mnogobrojnih klubova u svom uglađenom kaputu, par kradljivaca, mađioničar i mnogi drugi.

Sećanje prepevano više od 150 puta 

Glumac Džon Mils maestalno je tumačio lik ostarelog mačka Gasa, koji je nekada bio glumac. Za jednu čašicu džina on će ispričati sve anegdote iz svog života, žaleći za nekim davnim vremenima kada je sve bilo bolje.

I neizostavno, tu je lik nekada glamurozne mačke Grizabele, čiju je svu patnju besprekorno prikazala glumica Elejn Pejdž. Njena pesma Sećanje je najpoznatija numera ovog mjuzikla, koju je kasnije prepevalo više od 150 muzičara širom sveta, između ostalih Barbara Strejsend i Džoni Matis.

Mačke su prepoznatljive i po koreografiji, koja zapravo traje bez prestanka tokom cele predstave, koju je kao mešavinu najrazličitijih plesnih žanrova, poput baleta, džeza i modernog plesa, osmislila Džilijan Lin. 

Mjuzikl „Mačke" je jedan od najdugovečnijih u istoriji Vest Enda i Brodveja. Premijerno je izveden u Londonu 1981. godine, gde je oko devet hiljada puta odigran za više od dve decenije, dok je na Brodveju postavljen 1983. godine i izvođen osamnaest godina.

Osvojio je neke od najznačajnijih pozorišnih nagrada, kao što su nagrada „Lorens Olivije" za najbolju predstavu i čak osam Tomi nagrada, između ostalog za najbolji mjuzikl. Prošle godine Mačke su dobile filmsku adaptaciju u kojoj igraju velike muzičke zvezde.

Priredila: Maja Milić