Нови роман Харукија Муракамија читаоци дочекују овацијама као навијачи на спортским трибинама

Много је књижевних квалитета који утичу на то, али има ту нешто више. Атмосфера, то је оно што разликује његов свет. И сада када је део критике негативно или хладно реаговао на појаву новог романа сматрајући непотребним да се велики писац враћа проширивању своје новеле старе више од четири деценије. А он је баш то хтео. Први део романа испричаног у три дела, заснован је на Муракамијевој краткој причи из 1980. године. Аутор ју је сматрао неуспелом и зато јој се вратио.

Безимени јунаци

Занимљиво је да су ту јунаци безимени. Младић упознаје прву љубав, девојчицу са којом га је повезала књижевност. Међу победницима су литерарног конкурса, а налив пера која су добили као награду послужиће за писма којима дуго одржавају везу. Како и приличи Муракамијевим јунацима не живе на обичном градском асфалту, као неки људи из комшилука, већ се крећу између стварног света и фантастичног града с несталним зидинама које је за њих изградио Харуки Мураками.

Те зидине деле подсвесно од свесног, симбол су тананих граница између два света, симболишу физичке и емотивне баријере.

"Да ли смо ми то били у љубавној вези? Може ли се то само тако назвати? Не знам. Али ти и ја смо, барем у том периоду од скоро годину дана, нераскидиво везали наше душе. И убрзо смо изградили посебан, тајни, само наш свет - чудесни град окружен високим зидинама."

Библиотека старих снова

Када престану да стижу њена писма кренуће у чудесну потрагу за њом. Из стварног света прелази у паралелни, у град несталних зидина испред којих мора да остави своју сенку. Почиње да ради у библиотеци старих снова као њихов читач. Тражећи своју љубав он заправо покушава да нађе и правог себе, а читалац проналази правог Муракамија и његове чудесне метафоре. Сенке, снови, бунари, торањ са сатом без казаљки. Запамтите га јер ће се поновити један сличан. Јер време међу зидинама не тече за разлику од оног у стварном свету.

"Добро се сећам твоје сенке. Сећам се како си ти газила по мојој, а ја по твојој сенци на пустој улици почетком лета. То је игра газе коју смо често играли као деца. Ни сами не знајући како и којим поводом, само бисмо започели с том игром".

Игра сенкама прераста у суштину живота. Како ћете схватити сенку? Даће вам Мураками могућности.

Библиотекар у планинама Фукушиме

У другом делу, сада већ четрдесетогодишњи јунак, напушта посао у Токију и одлази у градић у планинанама Фукушиме, где ради као библиотекар. Овог пута у правој библиотеци, с књигама. У први план доспевају јунаци који имају имена, становници градића З. Њихове судбине су узбудљиве и на чудан начин испреплетане са неименованим главним јунацима.

У последњем, трећем делу прича се враћа у град ограђен зидинама. Разрешење, али дуго ћете остати у мислима међу Муракамијевим зидинама. Тамо где бића и сенке бивају отргнути једно од другог да би сенке могле да живе у миру и спокојно.

А шта остаје иза бића? Сићушно семе душе. Њега чине "најразличитија осећања, која људи носе у себи. Туга, збуњеност, љубомора, страх, мука, очај, сумња, жаљење, пометеност... сумња у себе. О свему на Муракамијев начин. И порука: Емпатија је нешто што могу да имају само прави људи с правим емоцијама.