Не баш очекивано – зашто су полно преносиве инфекције у порасту код старијих људи

Подаци такође сугеришу да су жене старије од 50 година у већем ризику од ХИВ-а него млађе жене.

Објашњење тога – зашто су наведене инфекције тако честе код старијих одраслих укључују ограничено знање о полно преносивим болестима у овој старосној групи, ретку употребу кондома и повећану доступност лекова као што су вијагра и цијалис за еректилну дисфункцију и естрогенске креме и таблете за сувоћу вагине.

Многе старије одрасле особе нерадо разговарају о својој сексуалној историји са својим партнерима и здравственим радницима, што доприноси погрешним схватањима да су моногамни или сексуално неактивни.

„У свом научном раду као стручњак за заразне болести, испитујем углавном неистражене биолошке разлоге – зашто су жене у постменопаузи повећане подложности полно преносивим инфекцијама. Моје недавно објављено истраживање показује да је менопауза повезана са губитком заштитне баријере гениталног тракта, суштинске одбране од микробних патогена који изазивају полне болести“, рекао је Томас Л. Черпес, професор на Државном универзитету у Охају.

Менопауза: Природни део старења

Менопауза је фаза у животу жене у којој нема менструације током 12 узастопних месеци. У САД менопауза почиње у просеку између 45. и 55. године. Процењује се да ће до 2030. године 1,2 милијарде жена широм света бити у менопаузи или постменопаузи.

Менопауза је резултат губитка производње естрогена из јајника, што може повећати вагиналну сувоћу и смањити еластичност вагиналног ткива.

Све то може изазвати стање које се зове генитоуринарни синдром менопаузе или ГСМ, који укључује симптоме као што су сувоћа и иритација вагине, болно сексуални односи и честе инфекције уринарног тракта.

Отприлике половина жена у постменопаузи искуси ГСМ.

„Поред ових негативних ефеката на здравље вагине, истраживања којима сам се бавио у лабораторији је открило да менопауза такође угрожава структурни интегритет ткива које облаже вагину”, објаснио је професор Черпес.

Површина вагине се састоји од више слојева епителних ћелија које заједно држе бројни молекули укључујући протеине десмоглеин-1, или ДСГ1, и десмоцоллин-1, или ДСЦ1. Ови протеини јачају слузницу вагине и ограничавају приступ патогена дубљем ткиву, смањујући ризик од инфекције.

„Да бисмо истражили како менопауза утиче на вагиналну слузницу, упоредили смо нивое ДСГ1 и ДСЦ1 у вагиналном ткиву код жена у постменопаузи и пре менопаузи. Пронашли смо значајно ниже нивое ДСГ1 и ДСЦ1 код жена у постменопаузи”, додаје професор.

„Затим смо хируршки уклонили јајнике мишева да бисмо моделирали губитак производње естрогена у јајницима код жена у постменопаузи. Такође смо открили значајно мање ДСГ1 и ДСЦ1 протеина у вагиналном ткиву код мишева без јајника у поређењу са мишевима са нетакнутим јајницима”, наставља професор.

Мишеви без јајника су такође имали већу осетљивост на инфекцију вирусом херпес симплекса типа 2 или ХСВ-2 и били су мање способни да ослободе инфекцију хламидијом из доњег гениталног тракта. С друге стране, примена естрогенске креме на мишеве без јајника вратила је интегритет њихове вагиналне облоге и у потпуности заштитила ове мишеве од инфекције ХСВ-2.

Превише важно питање да би се игнорисало

Потпуно разумевање бихејвиоралних и биолошких фактора ризика који доприносе осетљивости на сексуално преносиве инфекције може помоћи клиничарима и службеницима јавног здравља да се изборе са запањујућим порастом ових инфекција међу старијим особама.

„Заједно, наше студије показују да постоји губитак интегритета вагиналне слузнице након менопаузе. Иако су потребна додатна истраживања, налази из наше лабораторије сугеришу да једињења која садрже естроген који се користе за ублажавање вагиналне иритације и других симптома генитоуринарног синдрома менопаузе такође могу да смање подложност полно преносивим инфекцијама код старијих одраслих особа”, наводе истраживачи.

У међувремену, здравствени радници могу помоћи у смањењу ризика од полних инфекција међу старијим особама тако што ће их доследно саветовати о пракси безбедних сексуалних односа и нудећи рутински скрининг, односно редовне комплетне превентивне прегледе.

Чланак је објављен у часопису The Conversation.