"Котао" Јовице Аћина - вулкански мислилац и истина о кишобрану Робинзона Крусоа

Главну улогу поверио је Италијану Гамберу Росију који се преселио у Србију, променио име и махом га зову Павле Србенда. Разлоге за ту одлуку откриваћете знатижељно. Још када је био студент очарао га је немачки велеум Ниче, ФН, како га углавном ословљава у књизи. Сматрао је да се његово "вулканско мишљење" не да ваљано разумети без Сицилије.

Ничеов пут на југ био је посут загонеткама које су заинтригирале Гамбера и он их полако открива водећи нас у праве литерарне авантуре. Навикли смо да Аћинова дела излазе из оквира крутих дефиниција, да обилују реалистичком фантастиком, динамиком и неочекивним обртима, гротескним и комичним елементима. Оно што посебно фасцинира је галерија чудесних ликова, пре свега самог Гамбера и његове супруге Сандре, жене која лако нестаје и опет се појављује у његовом животу. Ово јесте и прича о љубави. Рећи ће му болну истину." Ниси рођен за љубав. Тачка. Убија те одсуство сваке визије." Њена научна преокупација био је Сервантес па ћемо тако на дугом путовању "Котлом" стићи и до мале књижаре у Барселони где је славни Шпанац штампао прво пиратско издање своје књиге.

Пловићемо Тиренским морем са гусаром Карбунаклом Бонапартом који се дичио да је син Наполеоновог копилета. Важан лик за главног јунака. Решио је једну његову загонетку, "мало откриће које је отварало стазу ка већој загонетци".

Та већа га је звала и похрлио је тамо куда је, по довољно тачном гусаревом наговештају, пловио „Свети јануар“, наводни брод утвара и на њему слепи путник, по свој прилици ФН. На Сицилију у Месину. Зар није довољно да запловите са њим!?

"Израз давно овде насељених Грка за сваки вулкан, место елементарног огња, био је етна. То је остало као назив за овај вулкан", открива јунак, пијући кафу без кофеина у Виа Етнеа. Ми, уз роман, откривамо много тога. И ово је литерарна етна.

Нижу се познати историјски ликови, измаштани јунаци, подаци и људи који ће вам захваљујући списатељском умећу аутора изгледати потпуно уверљиво, као да му се сам Ниче поверавао. Како да не поверујете да је Ниче користио искључиво црне кишобране с ребрима од челичне жице. Или да сумњате у тврдњу да је кишобран изум Робинзона Крусоа. Још кад то Аћин потанко објасни како је текао процес.

Примењив је савет мајке јунака која му је приповедала о свакојаким чудесима. Она је сваку причу започињала истом реченицом : "Овако је било и овако није било." Напетост расте са сваким новим трагом и води до злочина с неслућеним последицама.

Писац нас већ на корицама упозорава: "Потрага за истином о другима увек води ка откривању истине о оном који трага". Да ли сте спремни за то? Верујте, исплати се.

Назвали су роман психотрилером. С разлогом.