Prof. dr Đenić: Hipertenzija mora da se prepozna na vreme, i leči na vreme

Vremenske oscilacije značajno su doprinele da se poveća broj pacijenata koji se žale na bol u grudima, nesvesticu, nepravilan rad srca i oscilacije pritiska koje su u suštini uobičajene za ovaj period godine, napominje prof. Đenić.

„Većina ljudi dolazi u ordinaciju i žale se na glavobolju, koja je uglavnom stezajuća glavobolja, čitava glava steže. Zatim imaju zujanje u ušima, bol u grudima, što najčešće bude samo rezultat povećanog nivoa pritiska“, objašnjava profesor.

Kod onih kojima pritisak naglo padne uobičajeni simtomi su vrtoglavice, nestabilnost, crnilo pred očima. Pad pritiska se najbolje uočava kada se ovi simptomi pojave pri promeni položaja tela, posebno naglog ustajanja.

Ono što zabrinjava jeste podatak da sve više ljudi u tridesetim godinama imaju ozbiljne probleme sa pritiskom.

„Mislim da je ishrana jedna od glavnih uzroka. Znači, brza ishrana, slano... To je jedan od glavnih problema i veliki nepritelj srca, to moramo da kažemo i da napomenemo još jednom“, dodaje gost Jutarnjeg programa. 

Uz to i način života, stres, nespavanje, iscrpljenost takođe dovode do toga da organizam reaguje ili se buni sa oscilacijama pritiska.

Trenutno su vremenske prilike jedan od glavnih faktora za ove povećane oscilacije krvnog pritiska, ali i svi ostali faktori doprinose zdravstvenim tegobama koje se učestalo javljaju poslednjih dana.

Oscilacije pritiska nisu uvek znak bolesti

Profesor Đenić napominje da su oscilacije krvnog pritiska u određenoj meri normalna pojava. Ukoliko nam je, na primer, pritisak 140 sa 90, to nije problem. Problem je ako nam vrednosti prelaze 150 ili 160 milimetara, što označava hipertenziju.  

„Ali ako se jednom desi skok i preko 150,  a mi smo bili, recimo umorni ili smo nešto radili, bili pod stresnom situacijom, nemojmo to shvatiti  kao neki veliki problem. Znači, problem jeste kada u više navrata, više puta izmerimo povećan pritisak, pre svega preko 140 milimetara živnog stuba. I to je alarm, i hajdemo kod kardiologa da to rešimo“, naglašava profesor.

Pored toga, vrlo je važno da pravilno izmerimo pritisak. Pošto većina koristi elektronske aparate, trebalo bi da znaju da ruka mora biti opuštena i relaksirana, naslonjena na čvrstu podlogu pod uglom od 90 stepeni, nikako da bude u vazduhu.

„Nisam pobornik preteranog merenja pritiska. Savetujem pacijentima sa hipertenzijom da izmere, recimo, šest puta nedeljno, ali tri dana pre podne, tri dana posle podne i onda sa takvim vrednostima da dođu.  Ako merimo svakih pola sata ili sat vremena, to svakako neće imati rezultate“, napominje dr Đenić.

Kako da pomognemo sebi kada pritisak varira

Kada su niže vrednosti pritiska, ispod 110 ili 105 milimetara živinog stuba, što obično izaziva simptome, ukoliko popijemo mineralnu vodu ili nešto slano, podignemo noge u nivuo tela da nam mozak dobije više krvi, simptomi će brzo nestati, navodi gost Jutarnjeg programa.

Slatka hrana, pak dugoročno će praviti probleme i neće imati neposredan preterani uticaj na pritisak.

Mnogo veći problem imaju oni pacijenti koji imaju hipertenzivne krize, i pritisak preko 180, često i preko 200 milimetara živinog stuba. U tim slučajevima je bitno brzo reagovati, napominje profesor.

„Tu samo lekovi mogu da pomognu, naravno.  Znači, potpuno se smirimo, sednemo i uzmemo terapiju.  Naravno, ako imamo mogućnost da se konsultujemo sa doktorom, to bi bilo najbolje. Ali postoji mnogo iskusnih pacijenata koji znaju da mogu uzeti one lekove koje brzo i efekasno stižavaju krvni pritisak, a imamo takve.“

Hipertenzija je glavni okidač ostalih srčanih tegoba

Hipertenzija mora i treba da se prepozna na vreme i leči na vreme kako bi se izbegli ozbiljni kardiovaskularni problemi, poput srčane slabosti, aritmije, infarkta.

Takođe, ističe profesor, ukoliko nemamo simptome ne znači da nikada ne treba da izmerimo pritisak, već naprotiv, trega da proverimo bar dva do tri puta mesečno, čak i ako je normalan.

„Uvek ponteciram, hajde dok smo zdravi da uradimo osnovne kontrolne preglede“, ističe prof. dr Nemanja Đenić, načelnik Klinike za urgentnu i internu medicinu VMA.