Шта се дешава са нашим мозгом када одемо у пензију

За милионе људи који сваке године одлазе у пензију, прекид радног односа може изгледати као заслужени одмор. Али то такође може изазвати велике промене менталног здравља, укључујући повећан ризик од когнитивног пада и депресије.

Док сте у радном односу устајете ујутру, дружите се са колегама и носите се са менталним изазовима свог посла. Одједном, после 40 година губите ту рутину.  Зато тело и мозак треба да се прилагоде када више нису потребни. И тада се јављају погоршања као природан одговор на неактивност.

Али пензионисање такође може бити прилика за побољшање когнитивног и менталног здравља, са новооткривеним временом за дружење и бављење хобијима. Чак и ако је почело да долази до неког пад, постоје јаки докази да се мозак може опоравити од периода неактивности, чак и у старијој доби.

Пад когнитивних способности и расположења

Једна анализа више од 8.000 пензионера у Европи открила је да је вербално памћење људи (способност да се присете низа речи након одређеног времена) генерално опадала брже након одласка у пензију, у поређењу са оним када су још увек били радно активни. Друго истраживање спроведено у Енглеској показало је нагли пад вербалног памћења након пензионисања, иако друге вештине, попут апстрактног расуђивања, нису биле погођене.

Истраживање је такође открило везу између пензионисања и појаве депресије. Изненадни прелазак са ужурбаног радног живота на недостатак ангажовања може да погорша осећање безвредности, лошег расположења, туге, као и тешке симптоме депресије и губитак памћења, упозоравају научници.

Чини се да природа посла – и начин на који доживљавамо свој посао – утиче на ризик од пада. На пример, истраживачи сматрају да они који су радили на пословима вишег ранга показују стрмији пад од других, вероватно зато што су њихови идентитети били снажније везани за њихову каријеру.

Студија у Европи је такође открила да су људи који су престали да раде раније од стандардне старосне границе за пензионисање показали мањи пад од оних који су престали да раде касније. То би могло бити зато што људи који су раније отишли ​​у пензију можда нису имали толико ментално захтевне послове, што је резултирало постепенијим опадањем након што су се пензионисали.

Људи који су приморани да оду у пензију због здравствених проблема или неких других разлога, или који се суочавају са финансијским изазовима у пензији, могу трпети теже последице.

Такође, мања је вероватноћа да ће жене доживети нагли ментални или когнитивни пад, потенцијално зато што је већа вероватноћа да ће оне наставити да се друже и проводе време са породицом након што оду у пензију.

Вредност поседовања плана

Одлазак у пензију може бити повод за раст уместо за пад, кажу стручњаци. Кључ је да се унапред постави нека основа.

Не чекајте пензију да бисте планирали пензију

План не може бити: „Толико сам напорно радио толико дуго да ћу прво добро да се одморим, а онда ћу да смислим шта ћу да радим“, наглашава др Рос Андел професор на Државном универзитету Аризоне.

У идеалном случају, требало би да уведете нове ментално и физички ангажоване рутине неколико година пре него што престанете да радите, саветује др Алисон Мур, шеф одељења за геријатрију, геронтологију и палијативно збрињавање на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу.

Чак и ако их не започнете одмах, требало би да направите план унапред. Одлагање тих одлука – на пример, да ли ћете пола године провести путујући – све док не одете у пензију отежава предузимање корака.

Циљ је да се пребаци са једне врсте свакодневног живота на другу. Отвореност за нова искуства пре него што наступи ова велика животна промена може некако да нас припреми.

Пронађите нови осећај сврхе

„Људи су можда осећали да је њихова сврха да доприносе радом, а када им се то одузме, морају да измисле нешто друго да заузме то место“, напомиње Џон Берд, професор продуктивног старења у Медицинском центру Универзитета Колумбија. Студије указују да људи са осећајем сврхе углавном диживљавају мањи пад когнитивних способности повезан са годинама.  

Волонтерски рад посебно може помоћи. Истраживања су открила да људи који редовно волонтирају у пензији показују спорије стопе биолошког старења и да могу да спрече когнитивни пад тако што ће остати активни и ангажовани (без стреса који носи посао са пуним радним временом).

Настојте да останете друштвени

Уобичајено је да људи изгубе друштвене везе после пензионисања. Постоје прилично чврсти докази да се најпре смањује број друштвених контаката, а затим и когнитивних способности.

Да би спречили депресију, пад когнитивних способности и рану смртност до које може доћи са социјалном изолацијом, препорука је да пензионери замене дружење на радном месту редовним личним или виртуелним окупљањима.

Нису сва дружења једнака. Најбоље активности су оне које изазивају ваш ум и подстичу смислене дискусије са другима. Слушање радија, гледање телевизије није исто, упозоравају неуролози и психолози.

Пробајте нове ствари

Радити нешто креативно и ново може вам дати осећај сврхе и одржати ваш мозак бритким. Истраживања показују да се креативност може вежбати као било која друга вештина. То може да буде писање неколико минута сваког дана или покушај да се смисли оригиналан рецепт за вечеру.

Редовно вежбање је критично за здравље мозга како старите, тако да бисте такође могли да размислите о испробавању нове врсте часова фитнеса.

Креативност такође може да подстакне човеков осећај смисла у животу што пружа велико лично задовољство.