Помаже ли или одмаже – вештачки заслађивач из дијеталних пића повећава апетит

Све већи број доказа доводи у везу дијеталне газиране напитке и друге намирнице „без шећера“ са повећањем телесне тежине – толико да је Светска здравствена организација издала препоруку у мају 2023. године у којем каже да замене за шећер не треба да се користе при губитку тежине.

„Замена шећера заслађивачима без шећера не помаже људима да дугорочно контролишу своју тежину“, рекао је тада др Франческо Бранка, директор одељења СЗО за исхрану и безбедност хране.

Сада, нова студија открива детаље зашто би конзумирање превише вештачког заслађивача сукралозе могло бити контрапродуктивно. Уместо да мозак шаље сигнал да једете мање, сукралоза изазива повећање апетита када се конзумира у напитку.

„Сукралоза активира део мозга који регулише глад, а та активација се потом доводи у везу са већим осећајем глади“, истакла је др Кејти Пејџ, ванредна професорка медицине и педијатрије и директорка Института за истраживање дијабетеса и гојазности у Медицинској школи Кек при Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу и вођа истраживачког тима.

У ствари, људи који су пили воду са сукралозом рекли су да им се апетит повећао за скоро 20 одсто у поређењу са водом којој је додат обичан конзумни шећер, навела је др Пејџ.

У Сједињеним Америчким Државама, сукралоза је кључни састојак неких замена за шећер бренда Splenda. У Европи, сукралоза је позната као Е955 и налази се у заменама за шећер које се продају под брендовима Candys, Canderel Yellow, Cukren, Nevella, Splenda, SucraPlus, Sukrana и Zerocal.

Студија коју је предводила др Кејти Пејџ испитивала је само утицај сукралозе и није истраживала друге популарне вештачке заслађиваче као што су аспартам, ацесулфам-К и натријум сахарин.

„Ово је студија веома високог квалитета, која користи најсавременије методе и пажљиву анализу“, оценио је др Дејвид Кац, специјалиста за превентивну медицину и медицину животног стила, у мејлу.

Др Кац, оснивач непрофитне Иницијативе "True Health", глобалне коалиције стручњака посвећених медицини начина живота заснованој на доказима, није био укључен у студију.

Аутори су пажљиво протумачили своје резултате и пронашли уверљиве доказе „некалорични заслађивачи, а посебно сукралоза, ометају нормалну регулацију апетита на начине који могу имати штетне ефекте на контролу тежине и здравље“, рекао је др Кац.

Портпарол компаније "Heartland Food Products Group", која производи заслађивач Splenda, рекао је да су нискокалорични заслађивачи и заслађивачи без калорија прошли потребна истраживања и да имају препоруке стручњака.

„Заслађиваче са ниским или нултим садржајем калорија као што је сукралоза препоручују здравствени радници, стручњаци за безбедност хране и кредибилне здравствене организације за дијабетес и контролу телесне тежине на основу поузданих научних истраживања која показују да је утицај заслађивача са ниским или нултим садржајем калоријама на телесну тежину сличан утицају воде, и да су производи слатког укуса смањили потребу за додатним слаткишима тако помажући људима да уносе мање калорија при смањењу телесне тежине, а такође помажу у одржавању нивоа шећера у крви“, написао је портпарол у мејлу одговарајући на упите Си-Ен-Ена.

Налази студије потврђују резултате претходних истраживања

Идеја да вештачки заслађивачи могу интензивирати сигнале глади из мозга сисара није нова. Претходна студија чија је коауторка др Пејџ показала је да су жене и гојазни људи посебно осетљиви.

„Студије на животињама су наговестиле неке од ових ефеката“, додао је Кац. Међутим, „ово је, по мом сазнању, најконкретнија студија до сада на људима о директном утицају на центар за апетит“.

Све ћелије у телу захтевају глукозу како би обезбедиле енергију. Мозак је највећи корисник, који „прогута“ и до половине свих шећера који циркулишу у крви. Природа је, међутим, направила мозак тако да реагује на природне шећере, као што је глукоза која се налази у воћу и неком поврћу.

Чини се да вештачки заслађивачи збуњују мозак, поручује др Пејџ, тако што шаље сигнале о слаткој намирници без испоруке калорија које су мозгу потребне. Научници су претпоставили да када те обећане калорије не стигну, мозак може послати сигнал да је потребно унети још хране.

Исти људи, а три напитка

У новој студији, објављеној у среду у стручном часопису Nature Metabolism, учествовало је 75 људи који су конзумирали једно од три пића у три одвојене прилике: обичну воду, воду заслађену обичним шећером (сахарозом) и воду заслађену сукралозом.

Током сваке етапе, истраживачки тим је тестирао ниво шећера у крви учесника на таште, након чега је уследило циљано скенирање мозга учесника истраживања названо функционална магнетна резонанца тј. fMRI, која прати проток крви и бележи активност у различитим регионима мозга.

„Изашли су из апарата и попили једно од три пића и затим би се вратили у скенер“, прецизирала је др Пејџ.

Једна чаша напитка који су добијали испитаници имала је 300 милилитара воде и 75 грама шећера (сахарозе), што је еквивалент газираном напитку са шећером од 475 милилитара, навела је др Пејџ.

Други напитак је имао толико сукралозе да би деловало да је исто толико сладак. Према наводима америчке Управе за храну и лекове, сукралоза је око 600 пута слађа од шећера. Трећи напитак је била обична вода, која је служила као контролни напитак.

Током скенирања мозга испитаника, др Пејџ и њен тим узимали су им узорке крви 10, 35 и 120 минута након конзумирања пића и тражили од учесника да оцене ниво глади.

„Истраживање је посебно поуздано јер су истраживачи понављали тестирање са истим учесницима и користили различите методе као што су снимање мозга, вађење крви и субјективне оцене да би се проверила њихова хипотеза“, рекао је Кајл Бургер, научник из непрофитног центра у Филаделфији Monell Chemical Senses Center, који истражује људска чула укуса и мириса. Бургер није био укључен у студију.

Три могућа објашњења

Поред открића да пића са сукралозом повећавају осећај глади за око 17 одсто, др Пејџ и њен тим открили су учесталије присуство веза са другим деловима мозга одговорним за контролу мотивације.

„Изгледа да сукралоза утиче на вештине доношења одлука. На пример, открили смо повећану повезаност у мозгу између хипоталамуса и предњег цингуларног кортекса, који контролише ризике одлука и њихове користи“, нагласила је др Пејџ.

Према њеним речима, поред тога, анализе крви показале су да сукралоза нема утицаја на хормоне које мозак користи да пренесе поруку када смо задовољни и када више нисмо гладни.

„Нема сигнала, уопште нема сигнала. Постоји сигнал да сте унели слатко, али нема хормонског сигнала који вам говори да сте сити. Сукралоза нема утицај на те хормоне“, објашњава докторка Пејџ.

Међутим, не могу сви осетити комбиноване ефекте сукралозе на исти начин, рекао је Кац. „Они са инсулинском резистенцијом, на пример, могу бити посебно склони поремећају нормалне контроле апетита при конзумирању сукралозе“.

Како доскочити шећеру и заслађивачима

Препоруке о томе како управљати реакцијама тела на вештачке заслађиваче, како наводи др Пејџ, тренутно су сложене. На пример, Америчко удружење за дијабетес саветује људима са инсулинском резистенцијом и дијабетесом да користе дијетална пића и храну, али штедљиво.

„Ја сам ендокринолог, па виђам пацијенте са дијабетесом и гојазношћу. Никада им не бих препоручила да пију или једу више шећера. Уместо тога, својим пацијентима говорим да се не ослањају на нискокалоријске заслађиваче као замену за шећер и покушају да смање укупан унос дијететских заслађивача уопште“, нагласила је др Пејџ.

Кац се сложио, наводећи да преферира да предлаже облик „рехабилитације“ непца који може смањити укупну употребу шећера, без обзира на њихов облик.

„Заиста здрава исхрана има мало додатог шећера, а самим тим ни шећера који би био замењен сукралозом и сродним једињењима“, подвукао је др Дејвид Кац.

Као што су многи људи смањили употребу соли, могуће је смањити употребу заслађивача тако што ћете научити своје чуло укуса да жели мање слаткиша. Непце ће реаговати доживљавањем зашећерених намирница које су некада биле укусне, преслатким, или у случају натријума, превише слане, показало је истраживање.

Започните тако што ћете пронаћи скривене изворе шећера у храни за коју можда нисте ни свесни да је заслађена, рекао је др Кац за Си-Ен-Ен.

„Када бих вас замолио да бојкотујете све десерте у свом животу, вероватно бисте се побунили против тога или покушали па одустали. Али постоји огромна количина додатог шећера и заслађивача која се крије у храни која није слатка – у преливу за салату, сосу за тестенину, хлебу, крекерима, чак и сланом чипсу“, упозорава др Кац.

Одабиром производа без заслађивача, саветује, могуће је смањити дневни унос шећера или заслађивача за трећину, можда чак и половину пре него што се дочепамо било чега за шта заправо очекујете да је слатко.