Nova studija: Žene mogu produžiti životni vek uz manje vežbanja od muškaraca

Istraživanja su otkrila da je ženama potrebna samo polovina „količine“ vežbanja u odnosu na muškarce, da bi postigle razne zdravstve prednosti u smislu dugovečnosti. Ovo revolucionarno istraživanje dovodi u pitanje konvencionalnu mudrost i naglašava važnost personalizovanih pristupa fizičkoj kondiciji zasnovanih na polnim razlikama.

Нова студија: Жене могу продужити животни век уз мање вежбања од мушкараца

Dok se svet bori sa sve većom zabrinutošću zbog sedalnog načina života i njegovog uticaja na zdravstvene ishode, ovi nalazi nude neprocenjiv uvid u optimizaciju režima vežbanja za žene. Studija je takođe otkrila da žene koje se bave redovnom fizičkom aktivnošću mogu značajno produžiti svoj životni vek. Nalazi, objavljeni u Journal of the American College of Cardiology, bacaju novo svetlo na vitalnu ulogu vežbanja u promovisanju dugovečnosti žena.

Kako globalna populacija i dalje stari, novi uvidi naglašavaju važnost davanja prioriteta fizičkoj spremnosti za opšte zdravlje i dobrobit.

U studiji je učestvovalo 412.413 odraslih u SAD (55 odsto učesnika bile su žene žena, starosti 44 - 17 godina) a svi su dali podatke u anketi o fizičkoj aktivnosti u slobodno vreme.

Ispitana je polna specifičnost u smislu povezanosti učestalosti, vrste i težine fizičke aktivnosti sa smrtnošću od svih uzroka i kardiovaskularnim mortalitetom od 1997. do 2019. godine.

Fokusirajući se posebno na odnos između navika vežbanja i životnog veka muškaraca i žena, nalazi su dali jasne rezultate.

Suprotno prethodnim pretpostavkama, studija je otkrila da ženama može biti potrebno znatno manje vežbanja da bi iskoristile dugovečnost povezane sa fizičkom aktivnošću. Trenutne smernice preporučuju minimalno 150 minuta vežbanja umerenog intenziteta nedeljno za odrasle, a istraživanje sugeriše da žene koje nedeljno na vežbe potroše 140 minuta, imaju iste prednosti za bolje zdravlje i dugovečnost, kao i muškarci koji su međutim, da bi došli do istih benefita, morali da vežbaju 300 minuta nedeljno.

Studija je otkrila i da muškarci, koji su nedeljno radili aerobne vežbe u trajanju od 300 sati, imaju 18 odsto manji rizik od smrti u poređenju sa muškarcima koji su pasivni.

Rizik od smrti bio je 24 posto manji za žene koje su vežbale 300 minuta sedmično u poređenju sa ženama koje nisu vežbale, a žene koje su vežbale 140 minuta sedmično imale su 18 posto manji rizik od smrtnosti od svih uzroka u poređenju sa ženama koje ne vežbaju — isti procenat kao i kod muškarci koji su vežbali više nego dvostruko duže.

Istraživači su sproveli sličnu analizu vežbi za jačanje mišića, kao što je trening sa tegovima. Otkrili su isti obrazac: za žene, jedna nedeljna sesija treninga snage bila je povezana sa jednakom dobrobiti u smislu dugovečnosti, isto kao i tri nedeljna treninga za muškarce.

Potreba za daljim istraživanjima

Studija je dalje razjasnila osnovne mehanizme koji pokreću ovaj disparitet, navodeći potencijalne razlike u fiziološkim odgovorima na vežbanje između muškaraca i žena. Na primer, koautorka studije dr Marta Gulati, direktorka preventivne kardiologije u "Cedars-Sinai" u Los Anđelesu, rekla je da, pošto žene generalno imaju manje mišićne mase od muškaraca, „ako rade istu količinu vežbi za jačanje, mogu imati veće koristi sa manjim sesijama vežbi“.

Iako su potrebna dalja istraživanja da bi se u potpunosti potvrdili ti mehanizmi, nalazi naglašavaju važnost prilagođenih pristupa promovisanju fizičke aktivnosti među različitim polovima.