Зашто је важно да терапијски пси уђу у оквире домаћих закона

Пси терапеути раде у затворима, домовима за старе, али и са децом која имају одређене сметње у развоју.

Гости Београдске хронике били су терапијски пас Нана и Светозар Стевин из Центра за пет терапију.

„Кључна ствар код терапијских паса јесте да су они бирани из посебно контролисаних крвних контролисаних легала, и да су прошли строге контроле и тестове. Након тих тестова, уколико их прођу, тек онда могу да уђу у процес обуке за терапијског пса“, рекао је терапеут Стевин.

Додаје да, када се одлучи да пас може бити терапеутски пас, мора да се нађе компатибилни водич, јер, како објашњава, не одговара сваки човек – сваком псу терапеуту. Важно је да терапијски тим буде компатибилан.

Прва процена карактера и темперамента пса, ради се већ са два месеца њихове старости. Следећи корак је процес социјализације а потом са 12 до 16 месеци иду на другу процену када се одлучује да ли они могу бити водичи, помагачи или терапеутски пси.

Конкретно, Нана је тренирана да оствари контакт са корисницима, односно са децом којој је потребна. У односу на људе који имају нека очекивања, пас нема очекивања и то је оно што деца, која имају третмане са псима осете, и успевају да остваре тај важан невербални контакт.

„Дешава се да Нана и дете остваре однос, да они одаберу и дају ми до знања коју ћемо активност радити, и цео мој план“, каже Стевин, и истиче да та метода свакако остварује успех.

„Свако дете има потребу другачију, у односу на друго дете. Негде смо видели резултате после две, три недеље, негде смо видели после два, три месеца. Пас се не уводи увек на почетку терапије“, објашњава гост РТС-а.

Каже да је процедура таква због тога да се дете не би увеодило нагло у стрес, као и због уверавања да неће бити контраефеката.

Истиче да концепт пет терапије подразумева важност добробити пса, подједнако као добробит детета.

Говорећи о законским оквирима пет терапије, Стевин каже да су одређени чланови спорни, те да због нерегулисаности у прописима, постоји проблем при, рецимо, уласку у болнице, како би се посетила деца и слично…

Гост Београдске хронике се нада да ће и област терапија у којима учествују пси, ускоро бити, у том смислу регулисана, као што је то случај у неким другим државама, попут Хрватске.