Gde grešimo kada koristimo preparate protiv alergija

Skorupan je objasnila u čemu je razlika između antihistaminika (tableta protiv alergija) starije i novije generacije.

„Ono što se zovu antihistaminici starije generacije, mi ih stručno zovemo antihistaminici prve generacije. Oni su se prvi pojavili, dobro su kontrolisali simptome alergije, međutim, oni su imali mnogo neželjenih dejstava, prvenstveno su nas uspavljivali, ali mogli su da nas dovedu i do nekih problema sa srcem, problema sa mokrenjem, bilo je tu dosta neželjenih dejstava i tako su se u jednom momentu razvili antihistaminici druge generacije koji se pretpostavljalo da neće uopšte imati neželjenih dejstava ili da će bar biti minimalna i zaista ta neželjena dejstva jesu minimalna i dobro suzbijaju simptome alergije. Možemo reći da su podjednako efikasni kao i oni stariji, ali retko kada dovode do pospanosti, a ove neželjene efekte na kardiovaskularni sistem skoro i da nemaju”, rekla je farmaceutkinja.

Navela je i kako se određuje to – koliko tableta antihistanika dnevno sme da se koristi.

„Kod antihistaminika ove novije generacije, kod svih njih piše da se koristi jedna tableta dnevno, jer je dokazano u tim strogo kontrolisanim kliničkim studijama, da ta jedna tableta dnevno deluje, ima prihvatljiv profil neželjenih dejstava, uglavnom ih i nema ili su ona zaista zanemarljiva. Pokazalo se u tim studijama, tu su bili i ljudi manje telesne mase i veće telesne mase i efekti su bili približno isti, sada ako je neko ekstremno gojazan, tu možemo razmišljati o nekom povećanju doze, ali u praksi ta jedna tableta bi trebala da bude sasvim dovoljna. U nekim studijama se ispitivalo šta ako se uzmu dve takve tablete ili tri tablete i te kontrolisane studije nisu pokazale da ima dodatnog efekta. Međutim, pojedini kliničari su u svojoj praksi primetili kod svojih pacijenata ta veća doza može doneti neku dodatnu korist”, precizirala je farmaceutkinja Skorupan.

Dejstvo sprejeva za nos

Skorupan se osvrnula i na sprejeve za nos koji mogu biti od pomoći.

„Prvo su one klasični, slani rastvori, morske vode, imamo one izotonične, oni su manje slani i hipertonične, oni su baš slani, kao morska voda i ako ih već koristimo da bi nam pomogli, onda se oni moraju koristiti često. Moraju se koristiti prilikom svakog izlaganja većoj količini alergena. Dakle, ako smo mi alergični na polen i izađemo napolje na neku livadu, trebalo bi čim se vratimo unutra, odmah dobro da isperemo sluznicu nosa, ali ispiranje sluznice nosa ne znači da treba da špricnemo jednom taj sprej u nos, nego da to bude špricanje više puta, kako bi se lepo oprala ta sluznica i da se to dobro istrese.

Osim toga, oni nam mogu koristiti kao priprema za lekove koji se koriste u nosu, a to je već druga kategorija i to su antihistaminici. Kao što imamo antihistaminike u tabletama, imamo i antihistaminike u obliku spreja, lokalne i oni su odličan izbor kada su simptomi u nosu izraženi, počinju vrlo brzo da deluju u roku od desetak minuta, praktično da nemaju neželjenih efekata”, rekla je farmaceutkinja Skorupan i dodala da ih treba koristiti dva puta dnevno.

Rekla je da postoji i treća grupa sprejeva za nos, odnosno što smo mi kao mali mislili kapi za nos koje služe da otpuše nos i smeju se koristiti samo nekoliko dana, ali ne za probleme izazvane alerijom na polen zato što ti simptomi traju nedeljama. Kod težih alergijskih reakcija treba koristiti kortikosteroidne sprejeve za nos, ali po preporuci lekara.

Kod problema alergija donjih disajnih puteva mogu se koristiti pumpice koristkosteroida koje treba da smanje zapaljensku reakciju, ali i postoje i pumpice bronhodilataora tj. sredstva koja samo prošire disajne puteve. I jedne i druge mora propisati lekar.

„Mi ne izdajemo kortikosteroidne pumpice, ni ove pumpice bronhodilatatore bez recepta, međutim, ako se čovek pred nama guši, a znamo da ima alergiju, naravno da ćemo mu pomoći na licu mesta. Ukoliko osoba koja ima alergijski rinitis se žali na simptome kašlja ili otežanog disanja, to je razlog da se poseti lekar, da se utvrdi da li ta osoba boluje od astme, zato što 40 odsto osoba sa alergijskim rinitisom ima i astmu, neki to ni ne znaju. Svaki drugi čovek koji nama uđe u apoteku možemo očekivati da ima i astmu. U nekim slučajevima, taj alergijski rinitis može biti praćen i suženjem disajnih puteva, da pacijent nema astmu i tada će se lekar opredeliti da da tu pumpicu za širenje disajnih puteva, ali ako utvrdi da je prisutna astma, onda gotovo u 100% slučajeva ide kortikosteroid sa bronhodilatatorima", kaže Skorupan.

Kako se ispravno koristi pumpica

„Mi smo od 2020. godine počeli da pružamo ovu uslugu pacijentima sa astmom, da ih obučavamo kako da pravilno koriste pumpicu, ono što smo primetili na uzorku od oko 700 pacijenata je da tri od četiri pacijenta napravi jednu grešku, dva od tri pacijenta pravi bar dve greške i to je nama bilo alarmantno”, istakla je farmaceutkinja.

Koraci za korišćenje pumpice su kompleksni, potrebno je da se isprave leđa, izbaciti vazduh u potpunosti u stranu, ne u pumpicu, zatim postaviti pravilno pumpicu, podići bradu, aktivirati pumpicu, udahnuti snažno, zadržati vazduh dok se ne izbroji do 10 i lagano izdahnuti i na kraju treba obrisati usnik običnom, suvom krpicom kako se ne bi zadržavale bakterije.

Kada se koriste kortikosteroidne pumpice treba isprati grlo posle primene pumpice, jer postoji mogućnost da se zalepe za grlo i može doći do promuklosti ili gljivičnih infekcija u ustima i grlu. Kod bronhodilatatora, lekar u nekim slučajevima propiše dve doze, a to znači da se ceo proces ponovi dva puta i da se napravi pauza od trideset sekundi između jednog i drugog ponavljanja.

Video-uputstva

„U inostranstvu već godinama unazad postoje video uputstva za pacijente koji koriste pumpice, a prošle godine smo i mi ispred Farmaceutske komore Srbije se udružili kao radna grupa za osobe koje žive sa astmom, rešili da snimimo profesionalna video uputstva, tako da su oni sad dostupni na ju-tjub kanalu Farmaceutske komore Srbije za svaki inhaler koji postoji trenutno kod nas na tržištu, postoji i video uputstva kako se koristi, sa najčešćim greškama koje treba izbegavati prilikom korišćenja”, zaključila je za RTS ordinaciju magistra farmacije Nikolina Skorupan.