Сузе, кијање, кашаљ, црвенило очију – пролећне алергије у замаху

Многи су алергични и на храну, али је почела сезона пролећних алергија. И зато, ових дана многи кијају, сузе и сврбе их очи, отечени су им капци, сврби их нос, а неки имају и озбиљније симптоме, јер је почело цветање биљака. Алергија на полен сматра се једном од највећих епидемија нашег века, јер погађа сваку пету особу.

Професорка Весна Томић Спирић, руководилац Клинке за аелергологију и имунологију Универзитетског клиничког центра Србије истакла је да добар део популације пати од алергија које су универзална неинфективна епидемија.

И код нас и у свету обољевају сви узрасти, чешће млађе популације. Већина пацијената који у исто време сваке године имају алергијске тегобе знају да препознају симптоме, неки имају дијагнозу, а они који немају требало би да се јаве лекару.

„Сада је сезона поленације дрвећа, то су топола, леска, бреза, полени су у ваздуху и ми их удишемо, па добијамо типичне симптоме респираторног тракта, кијамо у серијама, свраб и секрецију носа.

Често су придружени очни симптоми, кашаљ, промуклост, гушење. Све креће од носа, а током трајања болести пацијенти добијају и бронхоопструкције, астму“, рекла је проф. Томић.

Како смањити количину полена

„Важно је да пацијент зна на шта је осетљив, да прати шта му представља проблем, као и да прати концентрацију полена, на сајту Агенције за заштиту животне средине. Требало би да мање бораве напољу, јер је концентрација полена најјача у јутарњим часовима. У пролеће је додатни прилив пацијената и они дођу када је проблем интензиван“, рекла је професорка.

Додаје да су алергијски ринитис и преосетљивост на полен тривијална болест или стање који утичу на квалитет живота, на радну способност...

Превенција, дијагностика и терапија

Професорка др Томић Спирић каже да је важан покушај да се смањи експозиција. Користи се симптоматска медикаментна терапија, додаје, имамо моћну групу лекова, као што су антихистаминици. Велики проблем је и запушеност носа, па и ту постоји додатна борба - интраназалним стероидима.

Али др Томић Спирић наглашава да када се исцрпе све медикаментне терапије, треба посматрати пацијента и размотрити могућност онога што се у народу зове алергенска вакцина:

"Када видимо да има индикација започињемо једну специфичну имуномодулаторну терапију, алергенску имуно терапију, познату као алергенска вакцина.", каже она.

"То није једна вакцина, већ поступак који траје од три до пет година. Болест се променила, форме су теже, постоји утицај глобалног загревања, аерозагађења, а све то продужава време поленизације, па су се и слика болести и начин лећења променили", закључила је проф. др Весна Томић Спирић.