Smederevska tvrđava priprema dokumenta za Uneskovu Listu svetske baštine

U organizaciji Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd i Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo održana je prezentacija nominacionog procesa „Smederevska tvrđava od prestonog grada do svetske baštine“, a povodom pokretanja procedure upisa Smederevske tvrđave na Listu svetske baštine Uneska.

Smederevska tvrđava je spomenik kulture od izuzetnog značaja, koji se od 2010. godine nalazi na preliminarnoj listi Uneska. Proces nominacije je dugačak i brojni su uslovi koji moraju da se ispune kako bi se izradio nominacioni dokument, koji će biti predat Centru za svetsku kulturnu baštinu Uneska.

„Mi smo još uvek u radu, još uvek u pronalaženju rešenja šta je univerzalna vrednost Smederevske tvrđave. Međutim, došli smo do tog nivoa da imamo dovoljno podataka, da smo uradili dovoljnu količinu i dokumenata i dovoljan broj podataka uneli u naš nominacioni dokument, da bismo mogli sada da razmišljamo i o tome da bi eventualni upis zaista mogao i da predstoji. Naravno, do upisa ima još puno, neće to biti tako brzo, ali je činjenica da ako ne završimo dokument, nećemo biti ni predaje Centru za svetsku kulturnu baštinu pa ni upisa“, objasnila je Maja Đorđević, arheolog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd.

Proces nominacije za Uneskovu Listu svetske baštine, uključuje i podršku lokalne zajednice. Stručnjaci se nadaju, da će se i pored problema, poput železničke pruge koja se nalazi gotovo uz same bedeme, blizina robne luke, kao i visoke vode Dunava koje često plave ovo istorijsko zdanje, prepoznati univerzalna vrednost Smederevske tvrđave.

„Nadam se da će ovaj proces u kome smo sada kada je u pitanju sam nominacioni proces, znači objektivno sagledavanje vrednosti Tvrđave sve ono što je neophodno da ona dođe na tu listu, da prođe evaluaciju eksperata koji će procenjivati i ovo kako smo mi kao tim koji se bavi nominacionim dosijeom to odradili i prezentovali, ali i ono što će oni videti na terenu, kakav je odnos građana, lokalne zajednice, čitave države. Ako prepoznaju, bez obzira na te probleme, postoji pored vrednosti i taj duh spremnosti i prepoznavanja vrednosti, siguran sam da će to na kraju rezultirati tim velikim ciljem“, rekao je Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo.

Smederevska tvrđava je najveća ravničarska tvrđava u Evropi i jedini sačuvani srpski srednjovekovni dvor. Sagradio ju je Despot Đurađ Branković u periodu od 1428. do 1439. godine, kao upravno, vojno, privredno, kulturno i crkveno sedište srpske Despotovine. Danas je deo identiteta Smederevaca i svakako najupečatljiviji i najposećeniji lokalitet u Smederevu.