Колико заправо коштају „Куће за један евро“ у Италији

Ма колико примамљиво звучи купити кућу за само један евро у Италији, то заправо подразумева низ трошкова и обавеза за купце о којима они врло мало знају. То су куће у власништву врло малих општина, најчешће на југу земље које, у циљу насељавања скоро напуштених територија, нуде куће, како Италијанима тако и странцима под слоганом „Куће за само један евро“. Но те куће заправо коштају много више.

„Куће које коштају један евро су куће које имају потребу за моменталним интервенцијама јер су у врло лошем стању с обзиром на то да су неке празне и 150 година. Њихово реновирање кошта пуно“, рекао је Ђузепе Ћаћопо, градоначелник Општине Самбука на Сицилији.

Не само што њихово реновирање може заиста много да кошта већ је потребно узети у обзир и друге трошкове: порез на имовину који предвиђа италијански закон без обзира у ком се стању налази кућа. А уколико особа већ поседује стан или кућу у Италији, за ову ће плаћати још један додатни порез за поседовање друге некретнине. Ту су затим и трошкови бележника, рачуновођа и адвоката који ће се бавити документацијом и бирократијом и чије су услуге у Италији доста скупе.

„Наш сајт је посетило скоро 10 милиона људи, највише из Северне и Јужне Америке и других далеких земаља, јер су сви заљубљени у Италију. Помажем тим људима у вези свих бирократских ствари са којима се сусрећете када купујете кућу у нашој земљи и када желите да учествујете у једном оваквом тендеру, јер се мора испоштовати неколико ствари које је општина тражила у конкурсу. Неке од њих траже и јемство те уколико се не испоштују ти захтеви губи се и право на повраћај јемства“, рекао је Маурицио Берти који је укључен у Пројекат „Куће за један евро“.

Дакле, потребно је имати тачан план реновирања који ће се представити општини. Од момента када се добију потребне дозволе нови власници морају да започну са радовима за максимално три месеца и да реновирају објекат за три године. Уколико се то не деси казне могу бити и до 20.000 евра.

На самом почетку је потребно дати депозит од 5.000 евра који ће бити враћен на крају завршетка радова или, уколико се то не догоди у предвиђеном року, бити изгубљен. Предност имају особе које ће своје пребивалиште пребацити у место и на адресу у којој је купљена кућа и заиста живети у њој.

„Већина ових територија је скоро напуштена, млади одлазе, нема посла, становништво је све старије и ми смо нашли начин да покушамо да вратимо људе на ову територију“, рекао је Ђузепе Ћаћопо, градоначелник општине Самбука,Сицилија.

Ако узмемо у обзир врло ригидна архитектонска ограничења, као и она везана за очување културног наслеђа постаје још теже реновирати овакве зграде. Ту су и велики трошкови одржавања, а једна од препрека је и чињеница да је већина ових места изолована и не поседује основе услуге попут школа, болница и већих продавница, због којих је потребно прећи велики број километара, што није једноставно уколико желите овде да проведете пензију.

Некима може тешко пасти и друштвена изолација и језичка препрека, јер многа од ових места имају веома мали број становника који су најчешће у познијим годинама.

Шансе да се развије неки ново посао, дакле, веома су мале и уз све набројано постаје јасно да су ове куће заправо врло скупе, често неисплатива инвестиција и врло ризична. То знају многи људи који су их купили, али после извесног времена и напустили иако свакако увек могу да се нађу и понеки позитивни примери.

Становници тих места се радују могућности доласка нових становника којима се саветује да се прво добро и детаљно информишу шта све заправо стоји иза примамљивог слогана „Куће за један евро у Италији“.