Објава рата неонацистима

У Немачкој поново јача десни екстремизам, у последње време потцењен као опасност. После открића неонацистичке групе, која је годинама сејала смрт међу странцима, и власт и опозиција забринути су за грађане и углед земље у свету.

Канцеларка Ангела Меркел каже да је то брука за Немачку и захтева да се убиства разјасне, јер, како истиче, мржњу, расизам, антисемитизам и неонацизам треба избацити из глава људи.

Појединачни случајеви или нешто много озбиљније, питали су многи, када је као бомба одјекнула вест да је група звана Националсоцијалиистичко подземље, убила десеторо странаца, углавном турског и грчког порекла.

Сваким даном на видело излазе нови детаљи. Надлежне ужасава што су реквизити терористичке тројке из Цвикауа украшени кукастим крстовима. На њиховом нишану били су и политичари, и то њих 88, што је за нацисте симболичан број.

"Суочавамо се са новом врстом тероризма екстремне деснице. Потребна је детаљна истрага. То дугујемо жртвама. Морамо да покажемо свима који живе у нашој земљи да штитимо њихове интересе", изјавио је шеф немачке дипломатије Гвидо Вестервеле.

Држава креће у контранапад

Главно питање за немачку јавност јесте – како је могуће да је насиље трајало десет година, а да нико није открио ниједан траг. Власти одговарају: Погрешили смо, али је крива лоша сарадња и недостатак размене информација међу институцијама задуженим за безбедност, које нису умеле да повежу убиства странаца са сумњивим неонацистима.

"Немогуће је да неко ради у илегали толико година и пролива крв по земљи, а да власти то не примете. Треба све ставити на сто, па видети ко је и зашто заказао", каже стручњак за унутрашњу безбедност Волфганг Бошбах.

Чују се и мишљења да су напори полиције годинама били усмерени на левичарски и исламски терор и да је мало ко пратио активности ектремне деснице.

Немачка влада је под невиђеним притиском, па је одржан кризни састанак у Берлину. Надлежни министри, ресорни функционери из 16 немачких покрајина и експерти за безбедност сложили су се да треба основати Центар за одбрану од тероризма на савезном нивоу.

"Нисмо зажмурили у овом случају. Мислим да је потребан централни регистар са свим подацима о десним екстремистима који су спремни на насиље и који су активни у Немачкој", истиче министар унутрашњих послова Немачке Ханс Петер Фридрих.

Опција која се разматра јесте и забрана ксенофобичне Националне демократске партије. Пре осам година такав покушај је пропао пред Савезним уставним судом. Испоставило се да су људи за које се сматрало да су сведоци у процесу, заправо били убачени обавештајци државне безбедности.