Споменик Мартину Лутеру Кингу

Хиљаде људи, свих раса и узраста, окупило се у Вашингтону на откривању споменика борцу за права црнаца и добитнику Нобелове награде за мир Мартину Лутеру Кингу.

На церемонији откривања споменика, амерички председник Барак Обама рекао је да посао који је започео познати борац за људска права још није завршен, али да, колики год били изазови, долазе боља времена.

"Да је Кинг жив, подсетио би нас да незапослени човек може да оспори претеривања Волстрита, а да не демонизује све који тамо раде, да бизнисмен може да има тешке преговоре са синдикатима, а да не оспорава право на колективно преговарање, да ми можемо жестоко да се споримо око обима и улоге владе, а да се не доводи у питање наша љубав према овој земљи", рекао је Обама.

Говорећи пред хиљадама окупљених, амерички председник је истакао да је Кинг својевремено узбуркао америчку савест, али је због тога ту земљу учинио бољом.

"Без њега", рекао је Обама, "Америка можда не би имала храбрости да постане то што је данас. Наш рад, његов рад, још није завршен. Велики изазови, велике промене су пред нама", рекао је Обама у двадесетоминутном говору.

Споменик је постављен на Националном шеталишту у центру Вашингтона, где се налазе споменици најзначајнијим председницима САД, као и обележја америчких ратова. Кинг је први црнац који има споменик на Националном шеталишту.

На том простору, испред споменика Абрахаму Линколну, током великог протестног марша 1963. године, Кинг је одржао свој најпознатији говор.

Десетак метара висока скулптура исклесана у комаду гранита, постављена испред две камене громаде дело је кинеског уметника Леи Јихсин, који је за такав дизајн, како каже, био инспирисан Кинговим познатим говором "Имам сан" из 1963. године, у коме је рекао - "Из планине очаја, камен наде".

На споменичком комплексу исписано је укупно 14 познатих Кингових цитата.

Кингов почетак

Мартин Лутер Кинг, тада свештеник једне цркве у Алабами, налазио се на челу бојкота аутобуса у граду Монтгомерију, који су тамошњи црнци спроводили током 1955. и 1956. године у знак протеста због расне сегрегације.

Тај бојкот је довео до одлуке Врховног суда САД којом су закони о расној сегрегацији у аутобусима проглашени неуставним. Кинг је затим изабран за председника Организације јужњачких хришћанских вођа, која је предводила растући покрет за грађанска права црнаца и деловала по идеологији ненасилне борбе Махатме Гандија.

Кинг се 1963. године нашао на челу мирног марша 250.000 људи за грађанска права у Вашингтону, где је одржао чувени говор "Имам сан" о визији друштва које не познаје расе.

Амерички Конгрес је следеће, 1964. године, усвојио историјски Закон о грађанским правима, а Кинг је са 35 година постао најмлађи добитник Нобелове награде за мир.

Мартин Лутер Кинг убијен је 1968. године у атентату у граду Мемфис, у држави Тенеси, где је пружао подршку радницима комуналних предузећа.