Путинових 11 година власти

У жељи да препусти кормило државе млађем и агилнијем, први председник Русије Борис Јељцин именовао je, пре 11 година, Владимира Путина за председника владе. Први руски политичар који, у политичкој промоцији, користи западни стил.

Данас се навршава 11 година од како је aктуелни руски премијер Владимир Путин дошао на чело Владе Русије, а потом и на место председника државе, чиме је отпочела епоха у којој је Русија, према мишљењу већине Руса, повратила углед и снагу.

Први председник Русије, Борис Јељцин именовао је Путина, у августу 1999. године, за премијера, да би му последњег дана исте године предао и кормило државе, уз жељу да Русија уђе у нови век са "новим политичарима, снажним, енергичним и паметним људима".

И пре доласка на место председника, Путин, до тада релативно анониман у политичким круговима, имао је висок рејтинг и глатко је победио на ванредним председничким изборима, већ у првом кругу.

Правник по струци, Путин је био запослен у некадашњем КГБ-у, а од 1985. до 1990. године, био је ангажован на задацима у Дрездену, у тадашњој Источној Немачкој.

По повратку у земљу, био је сарадник градоначелника Санкт Петербурга, чиновник у Јељциновој администрацији, директор Федералне службе безбедности, председник владе и секретар Савета за безбедност.

Ступајући на функцију в.д. председника, Путин је затекао разрушену и несигурну државу, рат у Чеченији, банкрот финансијских институција и пропале улоге грађана, презадужену земљу, свакодневицу испуњену убиствима и обрачунима криминалаца.

На почетку мандата, обећао је наставак процеса демократизације и повратак угледа Русије у свету.

Аналитичари истичу да је Путин чврст у консолидацији највеће земље на свету и да је извршио одлучујући утицај на историју модерне Русије, а поједини, попут политиколога Глеба Павловског, да је створио концепцију нове државе.

Иако се за државнике обично каже да су "на кормилу" земље, завршавајући двоструки узастопни мандат председника, после осам година, Путин је, фебруара 2008, рекао да је радио од јутра до сутра, као "роб на галији".

На новој-старој позицији дочекала га је борба против светске економске кризе и рад на спречавању њених социјалних последица, као и активности на даљој модернизацији земље и привреде.

Управо повећање стандарда и динамичан развој земље разлози су које наводе његове присталице, објашњавајући зашто имају поверење у њега.

Уочи јубилеја, руски премијер се нашао усред новог изазова, руководећи отклањањем последица суше и ватрене стихије, које су задесиле Русију, у условима неуобичајено високих температура, рекордним за протеклих 130 година.

Обилази згаришта у неколико руских региона, где је без крова над главом остало више од 2.000 породица. Разговара са пострадалима и "подсећа" регионалне и локалне представнике власти на одговорност за спречавање ширења пожара.

Донео је одлуку о издвајању средстава за изградњу нових кућа, на месту изгорелих, до краја октобра, и исплату компензација страдалима. Чак је, како би јавност имала потпун увид у ток грађевинских радова, наложио да се на градилиштима уграде видео-камере.

Висок рејтинг који има у јавности (према неким истраживањима у јуну му је поверење указало 61 одсто испитаника), често се објашњава и вештим иступањем у јавности.

Западни стил руског политичара

За разлику од многих светских политичара, 58-годишњи лидер Русије често говори "народским" језиком, непосредан је у комуникацији са грађанима и не устручава се да покаже одличну физичку кондицију.

Недавно се, на Криму, појавио у друштву "бајкера" на црном мотоциклу, у црној мајици, црним наочарима и рукавицама. Не мање уверљиво наступа и на скуповима са интелектуалцима.

Сам Путин, међутим, истиче да не гради слику "жестоког" у јавности. "Живим једноставно и радим како знам. Ништа специјално не смишљам. Радим оно што ми се допада", рекао је недавно руски премијер.

Иако већина Руса благонаклоно и похвално гледа на то како Путин руководи земљом, бивши руски председник и актуелни премијер налазио се и на удару критике представника опозиције и невладиних организација, који су га највише оптуживали да гуши слободу штампе и људска права.

И као што је, пре окончања његовог другог мандата на месту председника, пажњу аналитичара и медија окупирало питање да ли ће прекршити Устав и кандидовати се трећи пут, тако, већ сада, велика популарност њега и руског председника Дмитрија Медведева изазива интригу ко ће се од њих двојице кандидовати на председничким изборима 2012. године.

Оба члана "двојца", међутим, наводе да је рано говорити о томе и наговештавају да ће се накнадно договорити.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 28. октобар 2024.
16° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи