Потонула америчка бродоградња тражи спас, војну флоту одржаваће јужнокорејска и јапанска предузећа

Јужнокорејска и јапанска бродоградилишта ће оправљати и ремонтовати америчке војне бродове, те улагати у посрнула америчка бродоградилишта како би помогле ревитализацију те индустријске гране у САД.

Јужнокорејски бродоградитељ "Ханва оушн" потписао је крајем прошлог месеца уговор о ремонту америчког војног транспортног брода - први такав посао у историји који је добила једна јужнокорејска компанија будући да је амерички закон донедавно диктирао да одржавање и оправка америчких војних пловила може бити поверена само америчким фирмама.

То да је посао отишао поменутој јужнокорејској компанији није чудно јер је секретар америчке морнарице Карлос Дел Торо у фебруару ове године обишао постројења "Ханва Оушн" и "Хјундаи" у Републици Кореји, те "Мицубиши Хеви" у Јокохами у Јапану, у потрази за бродоградилиштима савезничких азијских земаља која би могла да надоместе недостатак капацитета у његовој земљи. 

Штавише, Дел Торо је трагао не само за капацитетима који би омогућили брзу и поуздану оправку, односно, ремонт америчких ратних бродова, већ и за потенцијалним партнерима који би инвестирали и извршили трансфер технологија у нека од (затворених) америчких бродоградилишта, како би се ревитализовала та важна али у САД посустала и скоро изумрла индустријска грана. 

А јужнокорејска "Ханва оушн" учинила му је велику услугу преузевши бродоградилиште у Филаделфији крајем јуна за 100 милиона долара скупа са још једном подружницом групе "Ханва" која је велики произвођач наоружања, "Ханва системима".

Велико заостајање за Кином

Сједињене Државе већ неколико година раде на политичком, економском и војном обуздавању раста Народне Републике Кине и чак се прiпремају  за евентуални конфликт са њом у вези Тајвана, односно, територија у Јужном кинеском мору. 

Но, озбиљну препреку за те амбиције Вашингтона у региону Азија-Пацифик представља његов врло мали бродоградитељски капацитет, који значи да кинеска ратна морнарица брзо расте у односу на његове поморске снаге.

Наиме, 53 и по посто бродова у свету прави се у Кини, око 28 процената у Републици Кореји, 11 и по у Јапану, док само нешто више од шест одсто отпада на остатак света. Америчка бродоградилишта сада праве само 0,1 процента пловила која се годишње изграде у свету. То звучи прилично невероватно када се има на уму да су САД деценијама биле највећи светски бродоградитељ, од Првог светског рата надаље, и да су оне и даље номинално највећа економија света. 

Пад америчког бродоградитељства почео је још осамдесетих година прошлог века, знатно пре него што је Кина почела да осваја светско тржиште у тој грани. Сматра се да је први узрок био протекционизам, јер је закон у САД диктирао да бродови који разносе робу у земљи морају бити направљени у САД и њихове посаде морају бити амерички држављани - та сигурност у вези домаће потражње одвраћала је америчка бродоградилишта од иновација и такмичења са страним компанијама. 

Додатни ударац америчком бродоградитељству задало је укидање субвенција за бродоградњу током администрације председника Роналда Регана, које је довело и до затварања више бродоградилишта.

Производна немоћ

Изградња комерцијалних бродова у САД сада кошта четири до пет пута више него у Азији због недостатака у ланцу снабдевања, ниског производног капацитета и несташице квалификоване радне снаге.

Када је у питању бродоградња за потребе војске, САД практично већ муче муку са испуњењењем својих амбиција о доминацији светским морима, па и пројектом АУКУС, по којем би у наредној деценији требале да изграде три до пет подморница на нуклеарни погон класе "Вирџинија" за купца Аустралију, поврх апарата који су планирани за попуну америчке морнарице. Испуњење уговора у склопу војнополитичког савеза АУКУС (Аустралија, Уједињено Краљевство, САД) захтева годишњу производњу 2,33 подморнице класе "Вирџинија", али, саопштило је Министарство одбране, малобројна бродоградилишта у земљи су толико оптерећена да ће, рецимо, у фискалној 2025. из њих бити испоручено само једно пловило.

Даље, секретар америчке морнарице Дел Торо, дао је изјаву раније ове године у којој је устврдио да његовој земљи фали око 50.000 бродоградитеља.

И Јапан у помоћ америчкој војној индустрији

Америчка морнарица је већ дала два брода на оправку и ремонт у бродоградилиште јапанске компаније "Мицибиши хеви" у Јокохами; разарач и војни танкер - пракса која није била могућа у прошлости јер је амерички закон налагао да све послове у вези морнарице морају да добију америчке компаније. 

У Јапану, истичу амерички званичници, производни сектор заузима двоструко већи удео у економији него у САД. Они стога не крију да желе да интегришу јапанску бродоградњу, али и друге индустријске сегменте, у америчку војну логистичку базу. Американци, поред Јокохаме, рачунају и на бродоградилишта у Куреу, Таману и Нагасакију.

Вршење оправки у Јапану, који је географски врло близу Тајвану, било би од стратешке важности за америчку војску у случају оружаног сукоба са Пекингом око те кинеске острвске провинције, чија влада одбија да се повинује вољи комунистичких власти у матици Кини. У супротном, Американци би морали да тегле своја оштећена пловила на Гуам, па и даље на Хаваје и у Калифорнију.

Такође, с обзиром на несташицу разне врсте муниције проузроковану америчким ангажовањем у Украјини и Израелу, укључивање јапанске војне индустрије у производњу муниције за потребе америчке војске и њено складиштење у Јапану било би за Пентагон од суштинске важности у погледу евентуалног сукоба са Кином. Америчка војнополитичка елита зато ради и на томе да у што већој мери ангажује јапанска предузећа да производе за потребе војске САД.  

петак, 27. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи