Енергетско престројавање због рата у Заливу – амерички савезници Јапан и Јужна Кореја се окрећу руској нафти

Јапанска компанија из области петрохемије "Идемицу" купила је контингент сирове нафте из Русије, јавили су прошлог викенда домаћи и страни медији.

Црно злато које је наручио хемијски гигант, који поседује рафинерије, фабрике пластике, батерија, фарбе и лакова, стигло је у земљу прошлог петка, а потиче са поља која се експлоатишу у склопу пројекта "Сахалин 2", чији су инвеститори и власници, поред руског "Гаспрома", и јапанске трговачке компаније у саставу група "Мицуи" и "Мицубиши".

Само неколико дана раније још једна јапанска фирма, увозник и прерађивач нафте "Таијо", такође је објавила куповину тог енергента са Сахалина.

Под покровитељством државе

Увоз руске нафте одобрила је јапанска државна Агенција за природне ресурсе и енергију, а извршен је како би се стабилизовало тржиште нафтних деривата у тој острвској земљи.

Нафта и природни гас који се црпе на Сахалину не потпадају под режим санкција против Русије. То је нешто што је влада у Токију, која је и сама инвеститор у пројекту "Сахалин 1", зарад свог интереса и на захтев приватних јапанских предузећа укључених у развој нафтних поља у водама у околини великог руског острва, издејствовала још на почетку интервенције у Украјини (у време када је почео талас оштрих санкција америчких војнополитичких савезника против Москве).

Јапан, вишедеценијски савезник САД, протеклих година се ипак уздржавао од редовних куповина нафте и гаса са Сахалина и тек повремено користио своје право на набавке одатле. Рецимо, пре горе поменутих наруџби компанија "Таијо" и "Идемицу", Јапан је последњи пут нафту из Русије увезао у лето прошле године, јављају локални медији.

Рат у Персијском заливу, међутим, озбиљно је угрозио снабдевање земље енергентима и запретио да дубоко дестабилизује њену економију кроз несташице и поскупљења, па је Токио почетком овог месеца у кратком року два пута посегао за куповином руске нафте (за чију набавку, иначе, као инвеститор, има посебне повластице, односно, преференцијални третман).

Јапан, наиме, нема сопствених извора нафте и гаса и између 90 и 95 одсто сирове нафте коју увози из иностранства добавља у земљама Персијског залива. И док природни гас у значајним количинама купује из Аустралије и може да набави и из САД, ситуација у вези нафте је критична.

И Јужна Кореја је крајем марта, после готово четворогодишњег прекида услед економских санкција Русији, за потребе својих рафинерија увезла 27.000 метричких тона нафтних прерађевина из Русије потребних за производњу пластике, искористивши једномесечну суспензију санкција на увоз енергената из највеће земље света, коју је одобрио Вашингтон.

Увозник је била петрохемијска компанија у саставу пословне групе "ЛГ" ("Ел-џи"), која је у Европи позната пре свега по својим телевизорима и другим електричним уређајима за домаћинство.

Док једном не смркне, другом не сване

Последњих недеља, не само компаније, већ и државни врх Јапана и Републике Кореје усмерили су напоре на обезбеђивање снабдевања нафтом из земаља ван Персијског залива. Поред Русије, они су преговарали са произвођачима попут Мексика, Казахстана, Нигерије, Анголе и других.

Рецимо, почетком априла, јужнокорејски прерађивачи почели су да увозе "веће количине" нафте канадског порекла, која је због високог садржаја сумпора у прошлости била коришћена само као ретка замена или допуна редовном увозу из Персијског залива и САД. Њен највећи корисник је, пишу корејски медији, домаћа петрохемијска компанија "Хјундаи оилбенк", која, мада и сама већином увози тзв. "слатку" сирову нафту (с мање сумпора) из арапских земаља, има и капацитете за прераду "киселе" нафте (с високим садржајем сумпора) какву нуде Канађани.

Интересантно је да је портпарол те јужнокорејске компаније медијима тим поводом изјавио да се она од прошле године, због дванаестодневног рата САД и Израела против Ирана, припремала за увоз нафте из Канаде, мењајући цеви и другу инфраструктуру у својим рафинеријама.

Иначе, Јужна Кореја у 2023. години није увезла ниједну кап канадске нафте, али је у 2024. купила 1,37, а у 2025. 4,54 милиона барела. Повод за почетак увоза из Канаде био је пуштање у рад 2024. нафтовода од изворишта у држави Алберти до великог обалског града на западној обали – Ванкувера.

И мада је јужнокорејски увоз сирове нафте из те северноамеричке државе нагло скочио у 2025, он је чинио само пола процента од укупног увоза тог енергента. Сада је, међутим, извесно да ће се учешће канадске нафте на јужнокорејском тржишту даље брзо увећати, пошто је она просечно јефтинија десетак долара по барелу од америчке и јер су, бар донекле, извршене физичке припреме за њен пријем.

Треба рећи и да је јужнокорејска влада постигла договор са домаћим рафинеријама, да им, ако набаве канадску и другу страну нафту хемијског састава који им не одговара, уступи исту количину раније купљене "слатке" заливске нафте из државних резерви.

То говори да је ситуација критична када је у питању наставак рада рафинерија и да је влада решена да им помогне да наставе да функционишу, те купе време потребно за инфраструктурно подешавање својих постројења за нафту из других делова света.

Јужнокорејски медији прошле недеље су јавили и да тамошња влада и рафинерије разматрају и могућност куповине нафте од јужноамеричких и карипских земаља.