Крвави избори у Ираку

Упркос бомбашким нападима, у којима је погинуло 38 људи, а 110 повређено, на изборима у Ираку забележена висока излазност грађана.

Према првим проценама које стижу од локалних власти изгледа да је у областима где живе сунити, који су бојкотовали прошле изборе 2005. године, била већа излазност него у већински шитским покрајинама.

Тако је у провинцији Дијала излазност била 90 одсто, у граду Самара 82 одсто и у области Ниниве 60 одсто, док је у шиитским покрајинама, као што су Диванија, Наџаф и Насирија, излазност била између 55 и 60 одсто.

Биралишта су затворена у 17 часова по локалном времену, чиме су завршени други од америчке инвазије 2003. године избори парламентарни избори, у којима је могло да учествује 19 милиона држављана Ирака.

Други парламентарни избори од пада режима Садама Хусеина сматрају се кључним за стабилност и даљи развој разорене земље.

Званичници Уједнињених нација саопштили су да ће, можда, бити потребна три дана док се не објаве коначни резултати.

Гласачи су бирали 325 чланова парламента, између 6.200 кандидата, иза којих је неколико десетина политичких странака и група шиита, сунита, Курда и других, окупљених у 12 великих коалиција.

За разлику од претходних избора, 2005. године, Ирачани су сада могли да гласају за појединачне кандидате, не само за партијске листе.

Око 200.000 припадника полиције и безбедносних снага било је распоређено широм Ирака, због страха од оружаних акција побуњеника.

Упркос великим мерама безбедности, у Багдаду и другим градовима широм земље ракете и бомбе експлодирале су близу бирачких места, чиме су сунитски побуњеници покушавали да одврате бираче од изласка на гласање.

Ирачки премијер Нури ал-Малики је, после гласања, позвао све странке да прихвате изборне резултате, а један од његових противника, бивши премијер Ијад Алави већ се пожалио на нерегуларности на самом почетку гласања.

Висока представница за спољну политику и безбедност ЕУ Кетрин Ештон издала је данас саопштење у коме је поздравила то што је "значајан број" Ирачана изашао да гласа поред напада побуњеника и оценила да таква излазност "заслужује поштовање".

"Таква излазност упркос жестоким нападима током изборне кампање и на дан избора потрврђује опредељеност ирачког народа за демократски Ирак, и заслужује поштовање свих", рекла је Ештон у саопштењу.

Према западним аналитичарима, највише изгледа на победу имају савез "Држава закона", на чијем је челу досадашњи премијер, "Ирачка национална алијанса" блиска Ирану и коалиција "Иракија", коју предводи некадашњи председник владе Ијад Алави.

Тест за Обамин план

Данашњи парламентарни избори у Ираку су, између осталог, тест одрживости обећања председника Барака Обаме да ће америчке борбене трупе бити повучене из те земље до краја августа, а остатак у 2011. години. 

САД у тој земљи тренутно има око 96.000 људи, а половина би требало да крене кући овога лета.

Ако изборни резултат омогући брзо формирање владе, односно не проузрокује обнову старих политичких сукоба, у којима су, ранијих година, убијене на десетина хиљада људи, шеф Беле куће моћи ће да буде спокојан, оцењује Ројтерс.

У противном, Барак Обама могао би да се нађе пред дилемом да ли да свој план евакуације војника поново стави под лупу.

У Вашингтону кажу да немају свог фаворита, али је извесно да им не би одговарала победа Националне алијансе, у којој једну од кључних улога има радикални свештеник Моктада ел Садр, која има јаке везе са Ираном.

Иако има више комбинација о томе ко би могао да формира владу, опште је очекивање да ће избор премијера и министара потрајати, што је, свакако, неповољна околност за Ирак и све који желе његову стабилност.

Амерички амбасадор у Ираку Кристофер Хил страхује да би образовање новог кабинета "могло да траје месецима". Разлог томе види у још доста снажном одијуму између сунита и већинских шиита, који држе кључеве власти од рушења диктатуре.

Вакум у власти могао би да оснажи екстремисте и још непоражену Ал каиду, који су, после избора 2005. године, успели да Ираку наметну насиље, на које подсећају и сада учестале акције екстремиста, противника предстојећег гласања.

Тврдње да ће објављени изборни резултати и новоформирана власт бити по вољи свих, у овом тренутку не делују убедљиво, што, наравно, брине и Американце, који су у Ираку оставили око 4.200.