Први ваздушни напад проруских снага?

Украјинска војска је навела да је пет војника погинуло у сукобу, док су проруски сепаратисти јавили да је 14 цивила погинуло у борбама.

Проруски активисти на истоку Украјине тврде да су извели прве ваздушне нападе на украјинске снаге.

Како портал Janes преноси писање руских медија, званичници у Луганску тврде да је украјински Су-25 присиљен да слети на територију коју контролишу проруски активисти у јулу 2014. године.

Судећи по изворима из Русије, тај авион је напао конвој украјинске војске који је превозио украјинске трупе у регион Доњецка.

Ипак, украјинска војска је навела да су ти наводи "само жеља".

Украјинске власти се надају испоруци оружане помоћи из САД, али је потпредседник САД Џо Бајден данас изјавио је да "нема војног решења кризе у Украјини".

Високи званичник администрације америчког председника изјавио је недавно да Барак Обама разматра слање помоћи у убојитом оружју украјинској војсци, мада је забринут због тог потеза, пошто носи ризик започињања индиректног рата с Русијом, али и због способности украјинске војске да користи оружје из САД.

Амерички државни секретар Џон Кери допутовао је у Кијев где је разговарао са украјинским званичницима.

Keри је изјавио да Русија треба одмах да уложи напоре за постизање стварног прекида ватре, који неће бити само на папиру, већ уз конкретне акције, и додао да је "руска агресија" на истоку Украјине највећа претња за Кијев.

"Наш избор је дипломатија", рекао је Кери и позвао Русију да покаже посвећеност мирном решењу сукоба тако што ће обуставити војну подршку сепаратистима и уложити напор да они пристану на преговоре.

Током заједничке конференције са украјинским председником Петром Порошенком, Кери није поменуо могућност да САД снабдевају Украјину тешким наоружањем.

Украјински премијер Арсениј Јацењук изјавио је да Кијев неће разматрати било који мировни план за исток Украјине који би довео у сумњу територијални интегритет земље, њен суверенитет или независност, преноси Танјуг.

У Кијев су допутовали и француски председник Франсоа Оланд и немачка канцеларка Ангела Меркел, пренео је Ројтерс.

Русија спремна за конструктивне разговоре 

У међувремену, саветник руског председника Јуриј Ушаков изјавио је да је Русија спремна да настави конструктивне разговоре за постизање договора између Кијева и Донбаса о стабилизацији ситуације у источној Украјини. 

Ушаков је новинарима рекао да ће председник Русије Владимир Путин, који је иницирао састанак, сутра у Москви разговарати са немачком канцеларком Ангелом Меркел и француским председником Франсоа Оландом.

Према речима Ушакова, радни састанак троје лидера биће одржан око 17 часова, док ће пре тога бити одржане консултације делегација стручњака из три државе.

"Спремни смо да разговарамо на конструктиван начин на основу постизања одређених споразума који би допринели стабилизацији ситуације и успостављања директних контаката између званичника у Кијеву и Донбасу. То би допринело ефикаснијем раду контакт групе и обнови економских веза између Украјине и њеног југоистока", истакао је Ушаков.

Путинов саветник је истакао да је непосредни повод за састанак – погоршање ситуације у Украјини.

Ушаков је подсетио како је Путин у писму које је 15. јануара упутио Порошенку предложио моментално повлачење тешког наоружања из зоне сукоба, као и да је изнео низ других предлога.

"Да је то учињено можда би било могуће да буде избегнуто крвопролиће које се десило последњих дана", рекао је саветник руског председника.

Доњецк, који је под контролом проруских снага, свакодневно је под ударом украјинске артиљерије и напади су настављени и током климавог примирја објављеног у септембру, а борбе су интензивиране у јануару, када је примирје пропало.

Окршаји између владиних и проруских снага интензивирали су се последњих дана, а представник америчког Стејт департмента рекао је да ће Кери пружити подршку САД напорима Украјине да преговара о новом примирју, пренела је агенција Ројтерс.

Украјински сукоб од априла прошле године однео је више од 5.300 живота, а више од милион људи је морало да напусти своје домове у најгорој хуманитарној катастрофи у Европи од ратова на простору бивше Југославије деведесетих година, навела је агенција АФП.