Ко то тамо слуша – одбрана приватности у доба вештачке интелигенције

Од упозорења Едварда Сноудена да руски хакери годинама прикупљају податке преко веб камера, до бившег директора Федералног истражног бироа (ФБИ) који је признао да држи селотејп на камери рачунара, многима је постало јасно – приватност је угрожена, подаци су скупа роба.

Истраживања показују да се интернет користи са ентузијазмом и нелагодом, балансирајући између добробити технологије и бриге о приватности.

Дарко Наталић из компаније "Касперски" сматра да је готово половина испитаника једног истраживања изразила страхове да дигитални асистенти, Сири и Гугл, прислушкују њихове разговоре 24 часа и потом их негде складиште.

"Оно што је проблем са разумевањем ових ризика је што кораци који корисници предузимају да би се заштитили од ризика које јасно препознају најчешће нису довољни", каже Наталић.

Заблуде и корисне праксе

Чак и млађе генерације које су упућеније у технологију имају заблуде о безбедном коришћењу интернета.

Донекле помажу сложене лозинке са комбинацијом великих и малих слова и бројева, исклучивање локације, те избегавање јавних Wi-Фi мрежа.

Стручњак за информациону безбедност Владимир Радуновић наводи да су људи такође склони тражењу неке магичне пилуле и појединих кратких и једноствних решења попут прекривања камере и анонимног претраживања.

"То јесу добре праксе, али су само сегменти у целокупном приступу нашој безбедности. Истовремено масовно делимо податке и детаље о себи кроз друштвене мреже и то даје могућност преварантима да саставе профил података сваког од нас", закључује Радуновић.

Додатни ризици и мора ли тако брзо

У мору лажних мејлова, сајтова, инстагам профила, стручњаци саветују – користите принцип нултог поверења. Наталић истиче да је вољно давање података додатни ризик.

"Чак и када се и не налазимо на некој лажној страници, ми смо склони дељењу вишка информација које нису потребне, а могу бити злоупотребљене", тврди Наталић.

Са друге стране, Радуновић указује да је суштина разумети претње, те развити критичко мишљење по питању извора информација.

"И негде да се тражи начин како све може да се провери. Дигитални свет нам намеће велику брзину живота али, парадоксално, бићемо безбеднији ако мало успоримо", истиче Радуновић.

Тајни потези "Мете"

Корисници ће бити безбеднији и ако правници успеју да успоре намере компаније "Мета" да фотографијама и снимцима са Инстаграма, Фејсбука и Месинџера, чији је власник, тренира свој модел вештачке интелигенције.

Крајем јуна, компанија је променила политику птиватности, а да о томе није јасно обавестила кориснике ван Европске уније (ЕУ).