Верују у обећања

Стотину запослених у нишкој штампарији "Вук Караџић", међу којима је седамдесет лица са инвалидитетом, очекује помоћ државе и града.

Данијела Радуловић каже да са по три до четири хиљаде динара, колике су биле месечне уплате током читаве прошле године, тешко може да се преживи.

"Овде пара нема, посао иде слабо, а и књижице треба да се овере", каже Данијела.

Из дужничког положаја, највише према запосленима, кажу овде, није немогуће изаћи. Оптимизам уливају обећања из Министарства за социјална питања.

"Да ћемо моћи у марту да конкуришемо за неповратна средства, за основна и обртна средства и да ћемо то искористити на најбољи начин", каже Братислав Стојковић, вршилац дужности директора штампарије "Вук Караџић".

Оваква помоћ републике, која је и оснивач овог предузећа, омогућиће веће упошљавање капацитета радионице, а град ће помоћи око склапања нових послова.

"Кренућемо са апелом према свим фирмама, било да су из јавног или приватног сектора, да штампарији "Вук Караџић" дају што више послова, јер они не траже донације", каже Бранислав Ранђеловић, градски већник.

Потреба за радом и социјализацијом у највећој мери је и покретач запослених који, из дана у дан, годинама долазе у недовољно загрејане хале и раде практично без пара и здравственог осигурања.

"Овде није битна само егзистенција, не ради се само о запошљавању, већ и о дружењу и социјализацији. Зато је потребно да држава помогне да се не затворе овакве радионице и да се особама са инвалидитетом омогући пристојан живот", каже председник Савеза глувих и наглувих Србије Милосав Јовановић.

"Ми смо оспособљени да радимо само ове послове, не можемо да идемо код приватника да радимо друге послове, већ само ове и од тога живимо", каже Љубомир Вељковић.

Закон предвиђа могућност да предузећа која су у обавези да запосле лица са инвалидитетом, а то нису учинила, уместо плаћања пенала држави, склапају послове са оваквим радионицама.