Прави домаћин

Свакога јутра Милован Довраговић прво отвори своје сандуће за пошту, а затим провери да ли су сва писма и новине убачени на право место. За обилазак осмоспратнице са два улаза и 100 станова потребно му је око сат времена.

"После поште, обиђем топлану, хидрофор, попнем се на терасу зграде", каже Милован.

У најстаријем солитеру у Шапцу, почетком ове године стављена су нова врата од лифтова. Са мајсторима који су их мењали Милован се свакодневно дружио.

"То своје време које одваја за зграду, то нико ни за надокнаду не би радио. Нисмо уложили ни динар, нисмо учествовали, добили смо врата лифта, мерач топлоте, фасаду", каже Јелка Борота, комшиница.

Скупштина станара у Зоркином солитеру издаје простор за рекламе и антене тако да Шапчани који живе у њему не издвајају новац за инвестиционо одржавање.

"Солитер у Поп Лукиној бр. 2 познат је у целом граду по ангажовању председника скупштине стамбене зграде који се тичу актуелних проблема и наплати", каже Снежана Гвозденовић, Јавно- стамбено предузеће "Стан".

Док је радио у холдинг компанији "Зорка" Милован је 75 пута дао крв. И као пензионер наставио је да помаже другима. Све приходе и расходе у згради уредно забележи, а документа чува још од 1978. године, када је први пут изабран за председника кућног савета.

"Жеља моја да постигнем у згради са својим радом да зграда функцинише као једна целина", каже Милован.

Милованова супруга каже да су га комшије будиле и у сред ноћи због неког квара у стану или лифту.

"Он долази у зграду као да је на радном месту, свакога дана обиђе, погледа, да ли нешто некоме недостаје", каже супруга Милка Довраговић.

Иако је Зоркин солитер изграђен пре 52 године технички кварови у њему нису чести. После замене улазних врата, телефонске централе, сандучућа за пошту на реду је и санација крова.

Милован каже да је свака зграда заједничка кућа свих станара и да он увек размишља о новим пројектима.