Француске јунице на пашњацима подно Јавора

Лазар је четврта генерација Крстића, која са бави сточарством у Божетићима, деценијама млечним, а он се, пре годину и по, одлучио за товно. Избор је пао на „францускиње", пореклом из покрајине Лимузен, по којој је раса и добила име. Говеда развијана за оштру климу лако су се привикла на богате јаворске пашњаке на којима су од маја до краја октобра.

“Оне лети не добијају концентровани оброк и у савршено су доброј кондицији што се и види. И тако исто за зиму, да има кабасти оброк, он је главни, значи концентрована храна можда зими иде кило, два максимално. Много мањи је трошак”, наводи Лазар Крстић, из Божетића код Нове Вароши.

Ем су исплативије, ем траже мање труда, објашњава Лазар, који је за набавку првих 20 јуница добио државну субвенцију од 50 одсто, а планира четири пута веће стадо.

“Имају најбољи рандман, имају најбоље товне особине од свих, чак рандман иде до 64%. Саме се теле, телад иду са њима, ту су до 6 месеци на паши, све зависи од године, зиму проводе у шталама, па могу да кажем да сам за сада - задовољан”, додаје Лазар.

За села у којима су нам домаћинства све старија, а пашњаци зарастају, „лимузинке" су прави избор, кажу стручњаци, чији узгој може бити и те како исплатив.

“Ми смо крај са сувомеснатим производима, значи, имамо готов производ и препорука је да људи који раде ту примарну производњу, значи, да прошире ту производњу, да раде сувомеснате производе, јер добија се финални производ веће вредности”, истиче Дејан Станковић, из Пољопривредне стручне службе Ужице.

Лазар радо дели искуства о узгоју лимузинки, која су подстакла и домаћине на Пештери да их набаве.