Органска производња вина

Бора Јовић је на парцели од 50 хектара цертификованој за органску производњу у близини Сврљига подигао засаде шљива, ароније и винове лозе. Прво органско грожђе обрао је прошле јесени.

"То подразумева да нема вештачких ђубрива, пестицида, хербицида. Не значи да се ничим не третира, јер постоје дозвољена средства", каже Бора Јовић, винар.

Ограничена употреба хемије надомештава се ручним окопавањем и другим радовима. Посебну пажњу ови винари посвећују и преради органског грожђа.

"Након добијеног органског здравог грожђа, оно је одлежало у глиненим амфорама од две тоне у апсолутно природним условима, у земљаном суду укопаном у земљу", каже Ненад Јовић, винар.

После ферментације вино се из глинених амфора пребацује у бачве да одлежи. У овим дрвеним бачвама налази се 20.000 литара органског вина, а прва боца таквог вина изаћи ће из овог подрума у Малчи код Ниша у априлу.

На подручју Ниша тек је неколико пољопривредних произвођача ушло у процес цертификације, али стручњаци у томе виде будућност.

"Органска производња је шанса за мала пољопривредна газдинства каква су код нас за воћаре, а нарочито за повртаре, јер је тражња за повртарским производима све већа", каже Александра Брзаковић, председница Савета Мреже пољопривредних организација Нишавског округа.

Пласман, каже домаћин, иначе потпредседник Фонда "Органска Србија", као и профит, неће бити проблем.

"Тржиште за органску храну је велико. Статистика каже да то тржиште расте пет одсто годишње, што је страховито велика брзина. Цене органских производа су од 30 одсто веће од конвенционалних до чак 300 одсто", каже Бора Јовић.

По подацима Фонда, у Србији је свега 0,4 одсто обрадиве земље цертификовано за органску производњу.