Откуд Грчки шор у Крушевцу

Први печалбари Грци и Цинцари потрази за бољим животом у Крушевац су стигли још у време Османлија 1785. из Епира. Крајем 19. века на простору који је повезивао старо орјентално језгро са новим градским средиштем крајем 19 века формирана је мала грчка колонија.

“Моји преци који су дошли у Србију су чукундеда, чукунбаба, прадеда и прадедин брат Коста кога су звали лепи Јова. Чукундеда и чукунбаба су се звали Јоргос Констатинидис и Катарина Констатинидис. Они си Грци пореклом из Мале Азије из Трапезонде, данашњег Трапзона вишемилионског града на обали Црног мора“, каже Душан Ђорђевић.

“Иначе као заједница они су изузетно допринели једном напретку српског друштва и развоју у тим годинама које су за нас од изузетног значаја, то је 19. век, прва половина 20. века када на свим пољима то младо српско друштво се афирмише и крупним корацима иде напред. Тако да су они увек и у османском период и након османског ропства чинили тај градски слој становништва који је се заправо бавио трговином или пак оним услужним делатностима у то време били су механџије, рецимо у Крушевцу прва кафана, хотел управо је била у њиховом власништву“, наводи Александар Милетић, историчар уметности.

У улици која данас представља јединствену амбијенталну целину градили су куће, основали школу. Били цењени и поштовани.

“Грци су овде били врло повезани, јесу сви били врло утицајни. Моји су се бавили трговином коже. Чак је мој дека има на грчком језику старе сачуване рецепте за прераду коже, штављење коже. Наравно у нашој кући су преживели и рецепти када је у питању кухиња данас уживамо у грчким рецептима који су се преносили са колена на колено”, каже Душан Ђорђевић.

Иста вера, исти празници, мешовити бракови. Временом су потомци Јоргоса, Љоте, Костаса, Дукаса, Дунде постали Ђорђевић, Зојић, Паскаљевићи. Остале су фотографије, приче и успомене. Улица у центру града, у којој и ако је под заштитом, полако нестају аутентични и изузетно вредни објекти.