Чекајући водовод

Са снегом или без њега у неколико сеоских месних заједница на територији града Ужица готово све је исто као и летос у време највеће суше. У домаћинству вишеструких рекордера у производњи млека, уз свакодневне, личне потребе, воду треба обезбедити и за двадесетак грла у штали.

"Од пола лета нема ту воде, дође само некада. Извор долази одозго и ту точимо цистерне. Када не може, када је снег, ставимо буриће на бунар", каже Радован Ћосовић из села Скржути.

И мада у овој години најизраженији проблем житеља неколико ужичких села, почео је много раније. У настојању да постојеће, сеоске водоводе замене сигурним изворима, више пута су подржавали разне иницијативе које су се завршавале на обећањима или урађеној пројектној документацији.

"Прву признаницу коју сам уплатио за пројекат "Змајевац", је било 1995. године и коштало је педесет марака. Следећа је била 2004. година. Давали смо новац три пута", каже Радосав Жунић.

"Што се тиче уплате по новом пројекту до сада је уплаћено 600 евра, плус за пројекат. Ја у будућности страхујем да ли ће овај пројекат заживети уопште", каже Миодраг Савић.

Паре прикупљане за ове пројекте, како тврде, никада им нису враћене, а за последњу акцију проширења водоводног система, коју је иницирала Месна заједница Дрежник, урађен је пројекат и прикупљен део средстава.

"Ми смо из буџета за 2013. годину планирали осам милиона динара за овај пројекат. Очекујемо на пролеће почетак радова када се распише тендер и добијемо извођача радова", каже Бранислав Марић, члан ГВ задужен за месне заједнице.

Због комплексности, али и вредности од око 80 милиона динара, пројекат ће бити грађен по фазама, а његова потпуна реализација, према тврдњама надлежних, очекује се за две до три године.