ЕП пружа руку Западном Балкану; Вучевић: Од Брисела зависи да ли жели проширење ЕУ

Нова стара председница Европског парламента Роберта Мецола представила је нови сазив. Према првим порукама, проширење је високо на агенди једнако као што је и међу првим приоритетима мађарског председавања. Док се и даље поставља питање колико су поједине земље чланице у томе јединствене, Србија, обећава шеф дипломатије, до 2027. завршиће све тешке реформе за приступање Унији.

На почетку другог мандата председница Европског парламента Роберта Мецола пружа руку Западном Балкану. Надови да Европа на то мора да буде спремна.

"Док људи гледају ка нама у Украјини, Молдавији, Грузији, као и сви они на Западном Балкану којима је предуго био ускраћен напредак, морамо да будемо спремни да пружимо руку Европе док свако од њих следи пут заснован на процесу заслуга, којим се поштују неопходни критеријуми", рекла је Мецолова.

За шестомесечни мандат на челу Савета Европске уније Мађарска је на агенду ставила седам приоритета, на високм трећем месту проширење. Али питање како на то одговарају Брисел и поједине чланице, за шефа мађарске дипломатије је питање од пет милиона долара.

Петер Сијарто министар спољних послова Мађарске наводи да земље које подржавају проширење на земље западног балкана нису тренутно у већини у Европској унији.

"Немојте да будете заведени оним што јавно говоре поједине чланцие, то се сасвим разликује од онога што говоре иза затворених врата. Ту дефинитивно није реч о централноевропским земљама. Кад кажу, ово би требало да испните, па још ово да се реформише, очигледно је реч о покретним метама, нешто што не може да се испуни јер није реч о објективним критеријумима, ствар је перспективе. То дискредитује процес проширења и трудимо се да се са тим изазовом суочимо током нашег председавања“, рекао је Сијарто.

Док се датум чланства чини као покретна мета, чланство остаје стратешки циљ и Србије и Зaпадног Балкана

Председник Владе Србије, Милош Вучевић, наводи да од Брисела зависи да ли жели или не жели проширење.

"Ми бисмо желели да се прикључимо ЕУ не зато што имамо неке снажне емоције ка ЕУ, не мислим да је ЕУ питање емоција, немају ни они међусобно претеране емоције већи мају политичке и економске интересе. Када то поставимо на рационални ниво онда видимо зашто је наш циљ да будемо чланице. Ако можемо да добијемо зелене линије коридора за пролазак кроз границе за наше камионе без задржавања, ако можемо око аутомобилске индустрије да добијемо исту категоризацију као што се производи у ЕУ, то су предности за нашу државу, а ови процеси нека иду својим током и надам се да ће бити успешни, радићемо да буду успешни", рекао је Вучевић.

Успешним оцењује и шеф српске дипломатије разговоре са одлазећим високим представником Уније за спољну политику и безбедност. Жозеп Борељ био је део тима у дијалогу Београда и Приштине, процеса кроз који су се и процењивале перпсективе чланства.

Марко Ђурић наводи да ће се до 2027. године завршити све тешке реформе за приступање ЕУ које се односе на економску, политичку и све друге сфере живота.

"Ми желимо да већ ове јесени то буде препознато у виду отварања нових кластера, поглавља. То је важно за наше позиционирање на европском путу. То је важно због нашег животног стандарда, економије али и друштва какво желимо да имамо", истакао је Ђурић.

Роберта Метцола била је део испреговараног четверца. Сутра се између осталих чека и исход гласања за избор председнице Европске комисије. И у првом мандату, Урусла фон дер Лајен, макар декларативно, залагала се да се процес проширења настави.