Дан људских права

Конкретан пример кршења људских права је отежано кретање особа у колицима. Пеко Ристић каже да су највећи проблем неприступачне саобраћајнице.

"Много тога није урађено онако како треба, тако да је моје мишљење да су то ипак мрвице којима ми треба да се задовољимо. Тим поводом Одбор за људска права поднео је шест притужби повереници за равноправност", каже Ристић.

Драган Ђорђевић из Одбора за људска права у Нишу каже да сви имају мало разумевања за старе објекте и за старе изграђене улице, али да за разумевање за новоизграђене улице ове године апсолутно нема места.

Драган Виденовић Пи-ар Дирекције за изградњу права у Нишу кажу да они нису били укључени у тај посао.

"Ми смо одржавањем предвидели тај посао и ми ћемо до краја ове године или почетком следеће, то сад зависи и од времена, а и од новца наравно, све те саобраћајнице, пошто су оне сад дошле код нас на одржавање, прилагодити", каже Виденовић.

Данас је у нашем друштву тешко издвојити најугроженији групу, сматрају полазници радионице о људским правима коју поводом 10. децембра организује Одбор за људска права у Нишу.

"Маргинализација није само по боји коже, није само по расној и националној или сексуалној припадности, већ генерално проблем нашег друштва је економска нестабилност земље. Тако да сви ми сутра можемо бити маргинализовани по разним основама", каже Марија Рашић активисткиња из Ниша.

Генерална је оцена да су закони у области заштите људских права добри, али да је проблем у примени.

"Оно што је проблем у Србији у овој области као и у неким другим областима јесте да се закони не поштују да се људска права крше и да још увек механизми за заштиту људских права не функционишу баш најбоље", каже Невена Петрушић повереница за заштиту равноправности.

У члану 1. Универзалне декларације о људским правима стоји да се сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима.