Ковачица, центар наивне уметности

Становнике Ковачице, Словаке, Србе, Румуне, Мађаре, осим приноса са плодних ораница и винограда једнако занима и да се о свом земљорадничком животу уметнички изразе. Уз свакодневни живот теме су им и обичаји различитих националних заједница у месту.

Ковачицу ћете готово сигурно сврстати, у места са највећим бројем уметника у односу на број њених становника. Стиче се утисак да се овде у скоро сваком домаћинству, тако рећи на скоро сваком кораку, нешто црта, слика, боји, обликује или везе.

"Изложба има нон-стоп и ја чак и не знам где ми се појављују слике само ето некад стигне мејл где сам имао слику", каже сликар Павел Цицка.

Ипак у шаренилу мотива и мноштву дела, свакога од стваралаца краси посебност.

"Нисам ништа ни од кога учио, сам сам истраживао. Ја то цртам, спаљујем, бушим, бојим, лакирам два пута, све зависи од лампе", каже дизајнер Данијел Валовец.

Токар-столар Павел Верески каже кад ради дрвена јаја или предмете које израђује мора да им удахне душу.

Уметност, али и таленат, занат и наука - све је то потребно за израду виолине, речи су мајстора из Ковачице, чија је радионица магнет за туристе.

"Уз помоћ машина можете направити десет пута већу продукцију али ја уживам и да нађем дрво у жуми да га ја исцепам, да видим где је било окренуто-север или југ, јер је сваки детаљ битан за инструмент", каже градитељ виолина Јан Немчек.

Галерија наивне уметности у Ковачици најстарија је на Балкану. Директорка Марија Распир каже да још нико није објаснио зашто Словаци баш у Ковачици и у Падини на овакав начин испољавају своју уметност.

"Словаци своју традицију, и наслеђе преносе на своје слике на предмете свакодневне", каже Распирева. У Ковачици се излаже 57 година али су платна из овог малог места виђена на свим континентима.