Има ли наде за бескућницу са Чемерна

Прошлу веома тешку зиму, седамдесетпетогодишња Митра Бажалац, из Бажала подно Чемерна, пребродила је храбро, горштачки. Међутим, пред летњом олујом 26. јуна била је немоћна: удар грома уништио јој је све што је тешком мукома стварала скоро шездесет година.

То је, после назапамћено хладне зиме, био једини олујни дан на Чемерну, планини удаљеној седамдесетак километара југозападно од Краљева.

Митра каже да је уочи невремена била код оваца. Чула је грмљавину, видела дим изнад куће и чула дозивање комшинице Милене.

Када је стигла затекла је страшан призор. "Кућа је горела као луч", каже Митра, набрајајући, као да чита с папира, све шта је тог дана уништено:

"Кућа је изгорела до темеља, а у кући два кревета, четири јоргана, четири ћебета амбасадор, посуђе, фрижидер, телевизор, све успомене на супруга Вукашина без кога сам остала пре тринаест година. Од њега ми је остала само брачна слика која је стицајем околности била у помоћној просторији, и у згаришту узенгије коња којег је у младости с поносом јахао, ловачки прибор, машина за прављење патрона."

У ватреној стихији изгорела су и лична документа, нешто пара сачуваних од продаје оваца и мало златног накита од венчања. Посебно жали за телевизором јер јој је, како каже, поред керуше Џесике, био једино друштво и прозор у свет.

Електродистрибуција Рашка је прикључила Митри струју у помоћну просторију која није погодна за живот. Њене комшије Граде и Милена прихватили су је као члана домаћинства, па Митра код њих спава и храни се.

Граде Бажалац каже да је људски помоћи колико се може и да је добро да заједнички попију кафу, јер у целом селу има петнестак мештана у позним годинама. Митри помаже и родбина колико може. Сестра Катарина дошла је из Конарева, удаљеног седамдесет километара, да помогне сестри.

Митра каже да би била најсрећнија да остане на свом огњишту, али да сама, без помоћи других, не може да врати дом. Она очекује и помоћ свог града и државе јер су, како каже, помогли многима у Краљеву, нарочито после земљотреса.