Јосиповић: Јасеновац се не сме негирати

Хрватски председник Иво Јосиповић изразио је забринутост због негирања карактера и жртава усташког логора смрти Јасеновац од стране Стјепана Разума, шефа Надбискупског архива, који је саставни део Хрватског државног архива (ХДА).

Разум је у разговору за Хрватски лист 9. августа тврдио да нема доказа о масовним усташким злочинима у Јасеновцу, што је током прошле недеље изазвало реакције јавности, међу њима и Маргеловог института, јеврејске невладине организације, која је осудила Разумове тврдње и тражила да се о томе изјасне и највиши хрватски званичници.

Како се наводи у саопштењу из Јосиповићевог кабинета, нарочито забрињава што такве тврдње износи лице које се налази на месту шефа надбискупског архива.

Јосиповић је, као председник Хрватске и као њен грађанин, више пута јасно истицао да је "Независна Држава Хрватска била злочиначка и на идеји геноцида заснована политичка творевина, која је имала подршку окупационих сила, па је и настала у највећој мери као њихов производ".

"Карактер усташког покрета био је злочиначки, па је он заједно са његовим савезницима, фашистима и нацистима, одговоран за стварање и одржавање концентрационих логора, од којих је највећи и по броју жртава најгори био Јасеновац", истакао је хрватски председник.

"Тамо се заиста десио холокауст над Јеврејима, геноцид над Србима и Ромима и стравични злочини према Хрватима, неистомишљеницима режима, припадницима антифашистичког и комунистичког покрета, симпатизерима Народноослободилачког покрета и многим слободољубивим грађанима, који су се супротстављали усташко-фашистичком режиму", истиче се у саопштењу.

Јосиповић је нагласио да је "Јасеновац симбол зла који нико у цивилизованом свету, па ни у Хрватској, не би смео ни игнорисати ни негирати".

Председник, заједно с највишим институцијама Хрватске и њиховим представницима, сваке године одаје почаст жртвама Јасеновца, као и другим невиним жртвама усташког режима подсетио је Јосиповић и додао и да је у више јавних наступа говорио о злу које је хрватским грађанима, пре свега припадницима мањина али и Хрватима, нанео екстремни национализам.

"У том контексту, председник је истицао потребу да тај део хрватске историје буде уравнотежено приказан у школским уџбеницима, како би и будуће генерације биле истинито упознате о том делу хрватске историје", истиче се у саопштењу.

Председник Јосиповић заједно сa осталим институцијама Хрватске, одлучно се супротставља сваком исказивању неоусташтва, негирању геноцида и Холокауста, као и негирању злочиначког карактера усташке НДХ, закључује се у саопштењу из Јосиповићевог кабинета.

Реакције припадника јеврејске заједнице

У реакцији на Разумов разговор, Маргелов институт је изразио згражавање и оценио да "изјаве о карактеру усташког логора Јасеновца и патриотизација усташког поздрава 'За дом спремни' свакако подлежу кривичном гоњењу од стране државних органа, јер дубоко вређају истину о карактеру усташког режима и поновно симболично убијају жртве, јер им се затире право на истину о њиховој тужној судбини".

"Јасеновцем се не може манипулисати, јер се о карактеру Јасеновца све већ зна. Негирати карактер концентрацијоних логора из доба нацизма, смањивати одговорност починилаца злочина и фашистичких режима, негирати жртве, а у овом случају бројке државне и овлашћене институције музеја Јасеновац, од стране једног архивисте и историчара као једног државног чиновника не сме се догађати у пракси и то се треба оштро санкционисати", наводи Маргелов институт.

"Не очекујемо да Римокатоличка црква реагује, јер никад до сада није јавно осудила преступнике из својих редова из доба Другог светског рата, али зато редовно осуђује Народноослободилачки покрет. Ћутали су и многи 1941. године, кад су људи с депортационим листама одвођени у Јасеновац, а ћуте и данас кад се пориче злочиначки карактер усташког режима", наводе из Маргеловог института.

Институт је од тужилаштва и МУП-а затражио да реагују одмах и процесуирају Разума, јер се ради о законски кажњивом негирању геноцида и злочиначког карактера усташке НДХ.

Према најновијим подацима Спомен подручја Јасеновац, до сада су прикупљена имена и подаци за око 82.000 жртава, од којих је око 20.000 деце.