Шта имају заједничко Срби и Американци

То што сам ја параноичан не значи да ме стварно не прате, изрека је која после открића Едварда Сноудена поново добија на значају.

Бивши амерички обавештајни аналитичар обелоданио је да тајна служба САД надгледа онлајн активности милиона људи. За сваког заговорника идеје о Великом брату, који уходи сваки, макар и дигитални корак, био је то тренутак када је славодобитно могао да примети: Па ја сам то све време говорио!

Сноуденов велики значај јесте у томе што је положио доказе за тврдње о масовном шпијунирању грађана, у шта је раније могло само да се верује или о чему је могло искључиво да се нагађа. На сличан начин добили смо аргументе после "Викиликса" Џулијана Асанжа. Али, како сада убедити заљубљенике у конспиративне теорије да им Сноуден не даје за право да верују у све друго, односно у спекулације за које не постоји ниједан једини доказ?

Тако теорије завере опстају као вид грубог поједностављивања стварности, али и општег неповерења у науку, чињенице, медије и институције.

Протекле седмице тако је отворено неколико давно затворених досијеа. У Америци су под знак питања поново дошли убиство Џона Кенедија и саобраћајка принцезе Дајане. У години када Америка обележава педесет година од смрти Џона Кенедија, 59 одсто Американаца је, показују подаци АП-а, убеђено да је председник настрадао у завери, а не од метка Лија Харвија Освалда.

Обрачун мафије с Кенедијевим оцем или председникови исувише либерални ставови, неки су од разлога смакнућа у које се верује. То отежава посао новинарима који се држе званичне верзије догађаја у Даласу.

Новинар Њујорк тајмса Ден Бери пише да га поједини читаоци нападају, називајући га "наивчином", јер после имена Лија Харвија Освалда не ставља "наводни убица". По њима, критично је и то што се Бери не ограђује од званичне истине, нити истину приписује Вореновој комисији.

Осим што не верују овој комисији, Американци - њих 37 одсто - не верују ни у глобално загревање. Половина становника САД тврди да људи из сенке владају светом, док десетина сматра да је Вашингтон оркестрирао напад 11. септембра 2001.

У Србији влада традиционално неповерење у институције. Постотак оних који имају поверење у Скупштину креће се од 20 до 30. Две трећине грађана Србије у једном истраживању је казало да се, када је реч о безбедности, пре свега ослања на себе, комшије и пријатеље, док је само петина изразила поверење у полицију.

У том светлу треба схватити и велико неповерење Срба у званичне податке. Афера с афлатоксином у млеку и пренадуваном опасношћу од вируса свињског грипа зарад финансијске добити (у Србији 600.000 вакцина у вредности од 6,8 милиона евра остало неупотребљено) додатно су подстакле сумње и у друге ствари.

Неки верују да Тито није био онај за кога се издавао или да Зорана Ђинђића није убио Земунски клан. Недавно се Политици писмом обратио професор др Милан Ристановић из Париза поделивши с нама да Гаврило Принцип није убио Франца Фердинанда, већ глумца који је тумачио надвојводу у добро изрежираној "представи". Бечу је лажирање атентата требало, пише нам Ристановић, да би изазвао рат против Србије.

"Иначе, прави надвојвода доживео је лепу старост и умро природном смрћу 1953. године", тврди Ристановић.

Психолог Зоран Миливојевић истиче да популарност теорија завере говори о општем неповерењу у институције и ауторитете.

"Људи не верују науци, на пример, медицини, што се и показало када су власти, узалуд, апеловале на грађане да се вакцинишу против грипа. Мисли се да фармацеутске компаније утичу на лекаре, на њихово образовање, рад, преписивање лекова, због чега медицина занемарује јефтина терапијска средства на којима не може да се заради. Једноставно, људи су изгубили поверење у ауторитете", објашњава Миливојевић.

"Живимо у време сумње, а када се покаже да су неке теорије завере биле оправдане, узимају се као потврда свих других теорија".

Ако се заљубљеност Срба у различите теорије делимично може објаснити дугом историјом ауторитарне владавине и контролисаних медија, како је онда могуће да и Американци, који су одувек имали слободу говора и мишљења, у истој мери верују у завере?

Коначно, сада када је Скотланд јард узео у обзир индиције да је тамошњи тајни агент умешан у смрт Леди Ди, истраживање једног енглеског листа показује да четвртина Британаца не верује да је Дајана усмрћена у случајној саобраћајној несрећи. Жарко Кораћ, психолог и професор београдског Филозофског факултета, каже да га распрострањеност ових теорија у САД уопште не изненађује, јер је ова склоност заједничка свим људима.

"У људској је природи да проба да пронађе одговоре на сложена питања, на пример: зашто је избио Други светски рат? Да бисте одговорили на ово питање, потребно је да узмете у обзир економске, војне и политичке услове, затим карактере тадашњих лидера. Компликовано је, а људи не желе да се удубљују у компликоване студије. С теоријом завере добијате нешто драгоцено - јасан одговор. Обично се све сваљује на неко тајно друштво, групу која је све замислила, а избијање Другог светског рата приписује се жељи извесних група да подигну економију", истиче Кораћ.

Иако је Америка демократска земља, тврди Кораћ, њени грађани не осећају да њихов глас може много тога да промени, због чега ове теорије узимају маха у САД, али и широм света.

"И људи који подржавају демократију сумњају да се одлуке доносе зарад већинских интереса. Верују да су од већинских увек важнији снажнији партикуларни интереси или интереси моћних појединаца. Осим тога, када верујете у теорије завере, оправдавате своју беспомоћност, то што не можете да утичете на догађаје јер су они наводно договорени на неком другом месту. То се уклапа у причу да увек неко други контролише наш живот, али да ми никада нисмо криви".

Кораћ каже да ће овај тренд после афере са Сноуденом бити још израженији, као и да је веома забрињавајући, пошто "показује човекову несигурност и беспомоћност".

"Ми тек идемо у свет теорије завере. То је веома забрињавајуће. Људи верују чињеницама када одговарају њиховим погледима на свет. Тесла је морао да пред новинарима држи сијалицу која светли како би показао да су нетачне тврдње његових противника да ће високонапонске жице за наизменичну струју убијати људе који пролазе испод њих".

Живимо, дакле, у свету неоснованих мишљења. Амерички економиста и нобеловац Пол Кругман недавно је у сарадњи с "Гуглом" спровео истраживање у којем се показало да већина Американаца погрешно верује да је од 2010. државни дефицит растао. Само је 12 одсто испитаника знало да се рупа у буџету смањила. Број Американаца који сматрају да Обама није рођен у САД повећао се (и сада је 20 одсто), уместо да се смањи када је 2011. обелодањена његова крштеница из које се види да је рођен на Хавајима.

Адам Френк, професор физике на Универзитету Рочестер, написао је у тексту у „Њујорк тајмсу" да је оспоравање чињеница озбиљан проблем, јер се факти представљају само као једна истина о свету на "тржишту идеја".

"Уместо да шаљем студенте у свет који слави оно најновије што наука има да понуди, шаљем их у друштво које је има двоструки, чак скептичан однос, према плодовима науке", пише Френк.

Као што нас наука и логика уче, човек може да верује у шта год хоће, али ако нешто тврди, за то мора имати доказе. Ипак, неосноване тврдње неретко су много привлачније.

Роберт Далек, аутор једне од бројних књига које излазе пред обележавање пола века од убиства Кенедија ("Camelot's Court: Inside the Kennedy White House") каже да "кад би било неке велике завере, она би досад изашла на видело". Он, међутим, каже да људи верују у заверу против Кенедија јер не могу да прихвате да је шефа Беле куће убио један безначајни Освалд.

"Веровање у то да је само Освалд убио Кенедија - да није било неке веће завере - показује људима како је свет пун случајности, несигуран. И мислим да их то растужује: не желе да прихвате ту чињеницу", закључује Далек.

Најпознатије теорије завере

Слетање на Месец

Многи Американци верују да човек никада није одлетео на Месец и да Нил Армстронг 1969. није закорачио на Земљин сателит, већ да је све била холивудски добро режирана представа на Земљи. Верује се да је Вашингтон обмануо човечанство о историјском лету мисије „Аполо 11" како би скренуо пажњу са непопуларног рата у Вијетнаму. Циници се питају зашто човек никада није поново отишао на Месец? Како се, настављају заговорници ове теорије, америчка застава вијорила на Месецу када је тамо безваздушни простор и како се на снимцима није видео кратер који је летелица тешка 17 тона морала да остави на површини Земљиног сателита?

Они који не сумњају у то да је човек био на Месецу истичу да поновних летова није било јер је то скуп и економски неоправдан подухват који је могла да подстакне само тадашња хладноратовска трка између две суперсиле - САД и СССР. Објашњење за заставу гласи да је била постављена на држач облика ћириличног слова "г" са којег није могла да падне, као и да је фотографија направљена у тренутку када је астронаут пустио заставу која се у безваздушном простору вијорила дуже него што је то могуће на Земљи. Коначно, аргумент гласи да би било немогуће да толики број људи учесника у припреми овог догађаја сачува тајну, да је слетање заиста било лажирано.

Терористички напад 11. септембра

Они који су сумњичави према званичној верзији догађаја од 11. септембра 2001. тврде да је рушење кула „Близнакиња" било контролисана акција а не терористички акт Ал Каиде. Сматрају да то што су комади поломљеног материјала испадали кроз прозоре говори о томе да је експлозија подметнута. Даље, наводе да се авиони за комерцијалне летове праве од лаких алуминијумских материјала, па нису могли да нанесу катастрофална оштећења челичној конструкцији. По њима, иза свега стоји Вашингтон, који је тражио повод за напад на Ирак и Авганистан, а умешан је и Израел, који је благовремено јавио Јеврејима у Њујорку да не одлазе на посао.

Када желе да оповргну ову тезу, стручњаци наводе да су кроз прозор излетали канцеларијска опрема и бетонски прах пошто су спратови услед рушења падали један на други. Авиони су заиста отети, путници су настрадали. Пронађени су, и то у рушевинама Светског трговинског центра, остаци путника са лета 77 "Америкен ерлајнза", а њихов идентитет потврдила је ДНК анализа. Коначно, међу настрадалима је било Јевреја.

Глобално загревање

Пораст просечне температуре за 0,8 степени Целзијусових у последњих сто година и топљење леда на Антарктику нису за свакога докази да глобално загревање заиста постоји. Док велики број научника и активиста доказује да је загревање изазвано људским активностима и да представља претњу за опстанак планете, други сматрају да је реч о завери влада, стручњака и невладиних организација. Они који тврде да је реч о измишљотини кажу да је Америка после Хладног рата тражила новог непријатеља или да су политичари и борци за заштиту животне средине пронашли разлог да направе такозвану светску владу.

Помиње се још и да су научници "прегрејали" прегрејавање да би уплашили владе и прибавили новац за истраживање. Са друге стране, забринути за опстанак планете кажу да о светској влади нема ни говора, што најбоље доказују примери светских конференција посвећених смањењу мисије штетних гасова на којима националне владе никако не могу да се договоре о квотама. Такође, "Гринпис" тврди да је девет од десет научника који негирају постојање климатских промена на платном списку нафтних компанија или корпорација које се баве експлоатацијом гаса, дакле значајних емитера издувних гасова.

Сида

Према једној од најзаступљенијих теорија завере, сида није пренета са мајмуна на човека, већ је створена у лабораторији као биолошко оружје за уништење црнаца и хомосексуалаца. Теорија наводи да је ЦИА направила вирус да би истребила нежељене делове популације и да су новозаражени у САД у чак 45 одсто случајева Афроамериканци, иако чине 13 одсто америчке популације. Према другој теорији, ХИВ су направиле фармацеутске компаније да би зарађивале на лековима за оболеле. Трећа, пак, сматра да се појава сиде у Африци може приписати програму Светске здравствене организације за искорењивање великих богиња, спроведеном седамдесетих година 20. века.

Званично, амерички стручњак за примате Џим Мур лансирао је теорију да су узрочници вируса заражено месо мајмуна и нестерилизоване игле. У првим деценијама 20. века Африка је још колонизована и велики део становништва ради у радним логорима с лошом хигијеном, оскудном храном и великим физичким захтевима. Људи су исцрпљивани и здравље им је нарушено. То је, према тврдњама овог научника, било довољно да вирус који напада имуни систем пређе са шимпанзи на човека. У људском телу овај вирус мутира, а шири се употребом нестерилизованих игала и коришћењем услуга проститутки.

Дајанина смрт

Принцеза Дајана тог 31. августа 1997. у Паризу није настрадала у обичној саобраћајној несрећи - омиљена је теорија завере на Острву. Дајанина смрт тумачи се као завера у коју су умешане обавештајне службе и чланови краљевске породице. Међутим, нема слагања око тога да ли је Дајана стварно настрадала или је добила нови идентитет. Анкете јавног мњења показују да и даље има Британаца који верују да принцеза живи с новим идентитетом и да је измишљеном саобраћајком хтела да побегне од знатижељне јавности и двора на којем је нису волели. Али, Мухамед ал Фајед, отац Додија ал Фаједа, Дајаниног љубавника који је погинуо заједно с њом и возачем Анријем Полом у париском тунелу "Алма", тврди да је двор убио принцезу јер је намеравала да се уда за његовог сина, муслимана.

Спекулише се и да Полов узорак крви, у којем је пронађена висока концентрација алкохола, није припадао њему, него једном човеку који је исте ноћи извршио самоубиство. Ипак, истрага је на основу ДНК теста потврдила његов идентитет. Званичан извештај лорда Стивенса на 800 страна утврђује да је реч о несрећном случају изазваном пребрзом вожњом под утицајем алкохола. Негирано је да је принцеза била трудна, што је Доди ал Фајед наводио као разлог за Дајанино смакнуће, јер двор наводно није могао да дозволи да мајка будућег енглеског краља роди дете муслимана. Није потврђена умешаност принца Филипа и обавештајних служби Ем-Ај пет и Ем-Ај шест.

Трећи метак у Зорана Ђинђића

Званична верзија о убиству Зорана Ђинђића 12. марта 2003. испред улаза у зграду Владе, по којој је премијера убио Земунски клан, никада није сасвим прихваћена у једном делу јавности. По пресуди Специјалног суда, злочин су организовали припадници поменутог клана и Јединице за специјалне операције. Милорад Улемек Легија, бивши командант ЈСО, и Звездан Јовановић, помоћник команданта јединице, осуђени су на по 40 година затвора због убиства премијера и рањавања његовог телохранитеља Милана Веруовића.

Пресуда истиче да је Јовановић испалио два метка, један у премијера и један у Веруовића, из Улице Адмирала Гепрата 55. Међутим, Веруовић је остао уверен да је испаљен и трећи метак и то је доследно тврдио током целог суђења Ђинђићевим убицама, као и после. Ту верзију догађаја прихватили су и разрађивали и неки новинари. Осим тога, многима је на овом суђењу недостајала политичка позадина, односно много је примедби на рачун тога што није било речи о могућим налогодавцима злочина, који су, наводно, ангажовали Легију и Јовановића.

Опет, много сведока је потврдило да је чуло само два хица. Вештак је тврдио да је Веруовић заиста могао да стекне утисак о трећем метку, јер је онај који је прошао кроз њега, други метак, ударио у зид. То је Веруовић бројао као трећи, истакао је вештак. Нису пронађени материјални докази о трећем метку, нити су доказане везе политичара с овим злочином, а никад није до краја разјашњена "политичка позадина" атентата на премијера Ђинђића.

Југословенство Јосипа Броза

О Јосипу Брозу Титу причају се најчудноватије приче а неке од најзаступљенијих су да онај Јосип Броз који се родио у Кумровцу 1892. није Броз који је владао Југославијом као њен доживотни председник. Бројне књиге које се баве његовим животом и СФРЈ тврде да је неколико људи играло улогу Тита. У последње време највише се говори о томе да Тито није био Југословен. Ветар у леђа овој теорији дају документа америчких тајних служби с којих је недавно скинута ознака тајности.

Према овој анализи, Тито је говорио српскохрватски с пољским и руским нагласком, вероватно је био Пољак или Рус, али никако Југословен, што му је помогло да непристрасно и доследно решава етничке сукобе у земљи. Американци су као аргумент потегли и то да је Дража Михаиловић после сусрета с Титом био убеђен да је овај Рус. Докази за Титово нејугословенско порекло никада се нису појавили. Приче о чудном акценту углавном су распршиване тврдњама да се у крају у којем је Тито рођен, хрватском Загорју, тако говори и да његов нагласак уопште није чудан ако се зна одакле потиче.