Високе температуре загрејале полемику – треба ли законом забранити рад на отвореном у најтоплијем делу дана

У шест ујутру 30 степени, у подне 40 и више. На асфлату, у пекарама, трафикама без климе - најмање 50. Да запосленима олакшају, поједине фирме и комунална предузећа организују посао у складу са временом.

"Радно време компаније јесте скраћено, ради се од шест до 13, тако да запослени раде седам сати. Иако је то утицало на производне капацитете фирме, политика фирме је да се ради у што пријатнијем окружењу и да се испуне захтеви за безбедан и здрав рад", наводи технолог Катарина Лола Бијелић.

Временским условима се прилагођавају и они који радно време проводе на отвореном.

"Прилагођавамо се, мора да се ради, посао мора да се заврши, услови су такви су какви су. Мора се ради и на сунце и на кишу", рекао је Предраг Ђурић из ЈП "Комуналац" у Пироту.

Препоруку су добили и грађевинци и путари.

"Тако да сам их замолио да између 11 и 16 сати када су екстремно високе температуре радници не буду на отвореном, да радно време буде организовано тако да почну да раде раније, да завршавају до 11 сати, да се праве паузе и да раде касније и уколико је могуће, уколико то технолошки процес дозвољава, да организују трећу смену како би се радило током ноћи. Министарство на чијем сам ја челу не може да уради ништа више од препоруке", рекао је Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Поједини послодавци немају добру вољу – ради се крај шпорета без климе

Препорука није и обавеза, већ зависи од добре воље послодавца. Неки је немају, па тако сазнајемо да кувари у једном ресторану данима, поред шпорета, раде без климе. Лекари упозоравају – у ризику су од топлотног удара и других здравствених компликација.

"Када је радник повређен на послу онда има право на 100 посто боловања. Зато све наводимо ка томе да се раднику обезбеде сва лична заштитна средства, плус све оне могућности и савети које се спроводе у оваквим врстама елементарних непогода током топлих дана како би превенирао повреде радника", каже др Александар Миловановић из Института за медицину рада Србије.

Ванредна ситуација због врућина није проглашена. Законом није одређена ни максимална ни минимална температура до које може да се ради, и напољу и унутра, нити који су оптимални услови за рад. Таквих одредби нема ни у законима већине земаља Европске уније.

Надлежни не планирају увођење законске забране

У Министарству рада кажу да не планирају законом да забране рад на отвореном у најтоплијем делу дана.

"Законом је прописана обавеза послодаваца да се придржавају прописаних мера за безбедан и здрав рад. За контролу примене прописа задужен је Инспекторат за рад", истичу из ресорног министарства.

Смањена продуктивност радника само је једна од последица екстремно високих температура и рада у неадекватним условима. И од те једне последице, израчунали су Американци, њихова привреда губи најмање 100 милијарди долара годишње, односно пола процента БДП-а.

"Са предвиђањима да ће ти трошкови да се увећају, јер имате трошкове не само коришћења електричне енергије, померања у плановима ваших пројеката, одлагања неких пројеката или, као што смо чули, у пољопривреди, смањење усева, ви имате и за државу, то коначно постају трошкови самог здравственог система", рекла је проф. др Јелена Жарковић са Економског факултета у Београду.

У појединим земљама посебно на Медитерану, још пре неколико деценија прописано је да температура на радном месту може да буде до 25 степени. И поред забрана Шпанија у Европи бележи највећи број преминулих због врућине – само прошле године умрло је више од 11.000 људи.