Обуздавање инфлације

Инфлација се, од јуна, враћа постепено у планиране оквире, тако да смо у септембру имали међугодишњу инфлаторну стопу од 6,6 одсто, а планирана је 6,7 одсто, плус-минус два процента, изјавио је данас гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић.

Шошкић је рекао, на конференцији за новинаре, да га брине наредни период, зато што је базна инфлација у протеклом раздобљу била већа од укупне инфлације, а на њу је највише утицао раст цена пољопривредних производа.

Гувернер НБС истакао је да га брину и инфлаторна очекивања, која се преносе у следећу годину, мада се може очекивати и да ће цене пољопривредних производа у 2011. године мање расти, имајући у виду да су, током 2010. године, осетно увећане.

"Повећањем рестриктивности монетарне политике НБС спречава преливање раста цена пољопривредних производа на инфлаторна очекивања и на остале цене", истакао је гувернер.

Међугодишња инфлација у септембру ће, према прогнози Народне банке Србије, износити 7,2 одсто и на њу ће највећи утицај имати раст цена индустријских прехрамбених производа.

Шошкић је најавио да ће централна банка пажљиво пратити ситуацију у вези са кретањем инфлације и предузимати одговарајуће мере, укључјући и рестриктивну монетарну политику, уколико раст цена премаши предвиђене оквире.

Најављено одмрзавање плата и пензија буџетских корисника у јануару идуће године ће, како је проценио Шошкић, допринети расту инфлације у 2011. години од 0,3 до 0,4 одсто.

Према речима гувернера, НБС остаје при прогнози да ће раст бруто домаћег производа (БДП) у Србији, у 2010. години, бити најмање 1,5 одсто, на шта указују и подаци да је раст индустријске производње од почетка године био 4,8 одсто, а да је промет на мало у јулу, први пут од краја 2008. године, већи и то за два одсто на међугодишњем нивоу.

Недовољан прилив страних инвестиција

"Охрабрују и подаци да је раст извоза у другом тромесечју ове године био 22 одсто, док је узвоз повећан за 11 одсто", рекао је Шошкић и нагласио да се нови модел економског раста у Србији заснива на расту извоза и страних инвестиција.

Прилив страних инвестиција, како је указао, није задовољавајући, јер је њихова нето вредност у другом тромесечју била 140 милиона евра, док су се предузећа и банке раздужиле у вредности око 700 милиона евра.

Очекивани раст страних директних инвестицја у 2010. години је 1,1 милијарда евра.

Шошкић је рекао да је Народна банка Србије задовољна што су девизне резерве НБС тренутно 10 милијарди евра и да не планира да повуче сав расположиви новац од кредита Међународног монетарног фонда.

Гувернер је најавио да ће, уколико Борд дирекрора ММФ-а одобри пету ревизију кредитног аранжмана са Србијом, НБС, од расположиве транше од 380 милиона евра, повући само 55 милиона евра, што са досадашњим повучним ратама неће достићи квоту од 300 одсто, изнад које се плаћа знатно већа камата.

До сада је Србија повукла укупно 1,4 милијарде евра кредита вредног 2,87 милијарди евра. Премија ризика, на основу које се утврђују камате на позајмице у иностанству, за Србију је, како је нагласио Шоскић, и даље висока, што утиче на слабљење домаће валуте.

Од почетка маја ове године, динар је ослабио шест одсто у односу на евро, а Народна банка Србије је банкама нето продала 1,24 милијарде евра.