Парадокс дата центара – ничу у пустињама, а планирају се и на Гренланду; Шта је пресудно за изградњу

Дата центри за вештачку интелигенцију се масовно граде и просто "гутају" струју, која се међутим, у огромној мери, и до 40 одсто, не користи за рад суперкомпјутера, него за њихово хлађење.

Зато је разумљиво да компаније проналазе енергетски све ефикасније технологије против прегоревања сервера, "усијаних" услед све амбициознијих улагања у трци за доминацију у ВИ.

Међутим, мање је разумљиво, барем лаицима, да се дата центри и фабрике чипова граде у пустињама – пре свега у Америци, али и у Кини. На пример, "Гугл", "Мајкрософт", "Епл", "Тесла", "Тракт", "Свич" и други већ управљају, граде или проширују огромне објекте у пустињи савезне државе Неваде, унутар индустријских паркова већих од града Детроита.

На другом крају планете, Кина гради дата центре за ВИ у удаљеној пустињи Гоби (или Шамо).

Да ствари буду компликованије, у исто време се као пожељно место за изградњу тих погона вештачке ингелигенције помињу и крајеви са поларном климом, што се, опет из лаичког угла, чини очекиваним.

У игри је и Гренланд. Бивши званичник прве администрације америчког председника Доналда Трампа планира пројекат дата центра вредан више милијарди долара у забаченом кутку леденог острва.

Чак се спекулисало, у јеку кризе изазване америчким претензијама према данској територији, да је један од разлога за неуобичајен однос према савезнику велика енергетска уштеда коју би донела изградња постројења у средини са поларним температурама.

Где је клима, а где економија

Јелена Пејковић, директорка у "Шнајдер електрику" и стручњак за дата центре, рекла је за РТС да је хладнија клима свакако погодна, пошто је хлађење ефикасније и јефтиније, али ситуација се ипак мења.

"Сада са преласком на liquid cooling (течно хлађење), са преласком на AI дата центре, веће густине, веће потрошње, и тај liquid cooling који функционише у затвореним петљама, где се кроз специјализоване цевчице расхладни флуид доводи до нивоа чипа и одатле се скида топлота, он није у истој мери завистан од спољашње температуре", објаснила је Пејковић.

Зато клима, нагласила је, дефинитивно није кључни параметар за одабир локације, већ економија – доступност прикључка електричне енергије, цена струје, близина међународних оптичких рута, различити геополитички услови…

У пустињама, указала је Пејковић, постоји неограничен простор за ширење, за разлику од дата центара, на пример, у Лондону.

"У пустињама већ ничу дата центри и цели дигитални градови, због тога што је проширење доста једноставно. Тло је мање трусно. Имате много једноставнији приступ енергији, јер имате вероватно велике соларне електране. Значи има довољно електричне енергије, која се ту негде генерише", навела је Пејковић.

Онда су ту вероватно, додала је, и подстицаји разних држава које желе да привуку инвеститоре у те зоне.

"Док год економија даје одговор, ако је вама струја доступна и јефтинија, онда је заправо небитно да ли ћете трошити више струје на хлађење дата центра зато што сте у топлијој регији", закључила је Јелена Пејковић.