Кога ратари у Србији треба више да се плаше – Доналда Трампа или Светог Илије

Почела је жетва јечма. Ускоро стиже и пшеница новог рода. Продаја соје готово стоји због разлике између очекивања продаваца и купаца. Берза бележи пад цена кукуруза и опрез на тржишту пшенице. Да ли је то само сезонско затишје или сигнал већих промена?

Брокер Бранислав Јоргић је рекао у Јутарњем програму РТС-а да су усеви у Србији тренутно у добром стању и да се очекује добар род пшенице, док су кукуруз и сунцокрет такође добро започели вегетацију. За соју је, каже, још рано давати процене јер ће коначни резултати зависити од временских услова током лета.

Према његовим речима, сукоби на Блиском истоку утицали су на раст цена нафте и минералних ђубрива, али последице по домаће произвођаче нису биле драматичне јер су многи репроматеријал набавили пре поскупљења. Упозорио је да би већи проблеми могли да се појаве у наредној производној сезони уколико дође до нових компликација на светском тржишту.

Говорећи о кукурузу, в. д. директора Продуктне берзе у Новом Саду Владо Ковачевић нагласио је да је домаће тржиште снажно повезано са глобалним кретањима и да цена у великој мери прати светске трендове. Додао је да је кукуруз тренутно под притиском нижих цена, али да се, уколико не буде екстремних суша и високих температура, очекује добар принос.

Проблем афлатоксина

Осврнуо се и на проблем афлатоксина, који последњих година представља један од већих изазова у производњи кукуруза.

"То је токсин који напросто када пређе одређену границу кукуруз се не може користити уопште. Значи, није питање чак ни цене, него да ли уопште може да се прода", упозорио је Ковачевић.

Када је реч о пшеници, Јоргић је навео да ће цену новог рода одредити комбинација светских и локалних фактора, пре свега стање производње у другим земљама, али и количине које буду пожњевене у Србији. Подсетио је да су многи произвођачи последњих година повећали површине под пшеницом због лоших искустава са кукурузом у условима суше.

Да ли род треба продати одмах или чекати

На питање да ли род треба продати одмах или чекати повољнији тренутак, Јоргић је оценио да не постоји универзалан рецепт. Као најрационалнији приступ навео је поделу ризика.

"Моја препорука је увек била произвођачима, тим средњима, да део одмах продају, да узму паре, а у будућности да онда евентуално шпекулишу и да направе додатну зараду ако цена буде ишла у њихову корист", рекао је Јоргић.

Правила о ценама све мање поуздана

Сличан став изнео је и Ковачевић, указујући да су некадашња правила о сезонском кретању цена све мање поуздана због геополитичких потреса и климатских промена.

Нагласио је да Продуктна берза већ више од једног века објављује цене засноване на стварно закљученим уговорима, што домаћим пољопривредницима обезбеђује поуздане и транспарентне информације о тржишту.

Говорећи о соји, Јоргић је навео да је трговина успорена и да су многи произвођачи последњих година смањили површине под том културом због честих суша и нестабилних приноса. Као алтернативу су чешће бирали сунцокрет и пшеницу, који боље подносе неповољне временске услове.

Подсетио и на велики обим улагања у текућу производну сезону, наводећи да су пољопривредници уложили око две милијарде евра у подизање усева, због чега је, како је рекао, неопходно додатно их подржати и помоћи им у прилагођавању климатским променама.

Шта је горе за ратаре, временске непогоде или светска политика

На крају разговора саговорници су се сагласили да ће и временске прилике и глобална политичка дешавања наставити да снажно утичу на пољопривредну производњу и цене житарица.

"Ја мислим Светог Илије", одговорио је Јоргић на питање чега пољопривредници више треба да се плаше – Светог Илије или Доналда Трампа.

Ковачевић је закључио да је одговор – и једно и друго, јер и климатске промене и политичке одлуке данас значајно обликују кретања на пољопривредном тржишту.