Директор Удружења топлана о грејној сезони: Техничке пробе почеле, већина система спремна

Топлане у Србији су јуче започеле техничке пробе система, такозване "хладне" пробе. Према речима Дејана Стојановића, већина система је спремна, а током дана почињу и "топле" пробе, које ће убрзо прећи у редовно грејање.

"Највећи део система даљинског грејања је практично спреман за сезону и већ данас ће највећи део њих кренути са такозваним топлим пробама, што према најавама и временској прогнози које смо већ чули, значи да ће након тога прећи и у грејање", наводи Стојановић.

Директор Стојановић истиче да се законска правила за почетак грејне сезоне разликују по градовима (на пример, три дана заредом са температурама испод 12 степени), али да је већина система спремна и усклађена са прописима за почетак испоруке топлотне енергије.

Наглашава да су технички системи у топланама готово 100 одсто спремни за почетак сезоне.

"Иако се поједини радови још изводе, они неће угрозити почетак грејне сезоне нити испоруку топлотне енергије ка крајњим купцима", указује гост Јутарњег дневника.

Режим грејања и апел корисницима

Уобичајени радни режим грејања је од 6 до 21 или 22 часа, док се у случају екстремно ниских температура грејање обезбеђује континуирано, 24 сата.

Стојановић апелује на кориснике да на време пријављују кварове како би се спречиле веће хаварије и омогућило брзо реаговање система на почетку сезоне.

Финансијски изазови и дугови у сектору

Највећи изазов, према речима Стојановића, представља тешка финансијска ситуација у сектору топлана. На крају 2024. године, сектор је забележио губитак од око 4 милијарде динара, док укупан дуг за природни гас износи између 8 и 9 милијарди динара.

Како је природни гас главни енергент за већину топлана, ова ситуација додатно отежава њихово функционисање.

"Јавно предузеће 'Србијагас', које углавном снабдева топлане, настоји да олакша испоруку гаса упркос дуговима и тежим тржишним условима", указује он.

Састанци са државним органима и обезбеђење грејања

Стојановић је истакао да су у току састанци са ресорним министарствима како би се обезбедила стабилна испорука топлотне енергије и у системима са најтежом ситуацијом, где постоје нерешени имовински и други односи.

"Одржани су састанци у ресорном Министарству рударства и енергетике, које је у оквиру својих надлежности, као део обезбеђења, сигурности и снабдевања топлотном енергијом, учинило све да и топлане са озбиљним проблемима — укључујући нерешене имовинске и друге односе — успешно започну грејну сезону и континуирано испоручују топлотну енергију. Таквих система има неколико, и ми се веома предано и одговорно бавимо њима", указује Стојановић.

Набавка енергената — гас, мазут и угаљ

Поред природног гаса, топлане су у процесу набавке других енергената као што су мазут и угаљ, јер није могуће ускладиштити довољно енергената за целу грејну сезону одједном.

"Они се уговарају и сукцесивно набављају. Ту се претежно мисли на течна горива, односно мазут и лож уље, и угаљ, оне топлане које су још практично преостале да користе угаљ", наводи гост Јутарњег дневника.

Наплата грејања и дугови корисника

Према његовим речима наплата грејања од домаћинстава и привреде је око 90 одсто. Међутим, укупан дуг становништва према топланама је око 21 милијарду динара, пословни простори дугују око 12,5 до 13 милијарди, а буџетске установе око 300 милиона динара.

Указује да је неопходно уредно плаћање како би систем остао стабилан и како топлане не би заостајале са својим обавезама према снабдевачима енергената.

"Услов за успешну и квалитетну грејну сезону је да плаћања буду уредна и да се побољша финансијска дисциплина. Уколико топлане не добијају редовна плаћања, не могу да измирују своје обавезе за електричну енергију и друге енергенте које користе у производњи, што доводи до нестабилности система", наглашава Стојановић.

Захтеви за корекцију цена грејања

До 1. септембра, 28 од 60 топлана је поднело захтеве за корекцију цена локалним самоуправама. Од тога је 8 захтева већ одобрено.

"Повећања цена су у распону од 5 до 10 одсто, док су неки градови тражили смањење цена у одређеним сегментима, као што је Ниш", указује гост Јутарњег дневника.

Наплата по потрошњи — планови за будућност

Тренутно 17-18 топлана наплаћује грејање у потпуности према потрошњи, док остали то раде парцијално.

"Планирано је да до краја 2026. године више од половине топлана пређе на наплату по потрошњи, што ће побољшати контролу потрошње и подстаћи рационалније коришћење топлотне енергије", указује гост Јутарњег дневника.