Пред топланама два задатка – грејање чистијим енергентима и наплата по потрошњи

Који су задаци топлана, а која је улога домаћинства прикључених на даљинске системе грејања у енергетској транзицији, главна је тема међународне конференције о даљинским системима грејања на Златибору.

Директор Удружења топлана Србије Дејан Стојановић рекао је за РТС да је од 60 топлана које постоје у Републици Србији, 16 њих одавно прешло на наплату по потрошњи.

Према његовим речима, од четири велика града, једино Ниш наплаћује грејање по потрошњи, док Београд, Нови Сад и неки други градови различитим групама купаца наплаћују различито.

Навео је да до краја 2026. године мора бити око 60 процената подручја која наплаћују грејање према потрошњи.

Суштина те наплате значи да платите онолико колико потрошите.

"У овој прелазној фази, рачуни би требало да остану исти, али ће се у мају следеће године они кориговати – ако сте потрошили мање или више, онда ће се усклађивати с тим. А од новембра, кад крене грејна сезона, кренуће обавештавање колика је заправо та потрошња“, рекао је Стојановић.

Нагласио је да у овом тренутку нема нових захтева за повећање цена грејања и напоменуо да 80 одсто топлоте енергије долази из природног гаса који је претпрпео страховите промене цене.

"Од октобра 2024. до марта 2025, природни гас за топлане, односно системе даљинског грејања поскупео је за 30 одсто. Онда је у марту кренуо пад од три, а у априлу од 12 одсто. Међутим, тада је већ гро потрошен за претходну грејну сезону и онда се заправо догодило да је по тим испорученим количинама, од 24 до 25 одсто била разлика у цени”, навео је Стојановић.

О раду топлана и начину плаћања грејања одлучују локалне самоуправе, али сви морају поштовати методологију одређивања цена коју прописује Министарство енергетике.

"До 1. септембра се подносе захтеви за нове цене за наступајућу грејну сезону. Видећемо шта ће се заправо дешавати”, рекао је Стојановић.

Навео ја да се број топлана које користе угаљ и мазут драматично смањује.