ЕУ у рату против кинеског челика – железара у Смедереву трпи губитке, шанса у другим тржиштима

Европска унија ће ускоро смањити увоз челика и гвожђа за 50 одсто из земаља које нису чланице. Према незваничним информацијама, у Бриселу размишљају и о додатном ограничавању увоза кинеског челика. У том случају, производи челичане у Смедереву потпашће под двоструке рестрикције на европском тржишту. Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да Кина има приступ и другим тржиштима осим европског, као и да због тога није песимиста када је у питању будућност смедеревске железаре. Новинарка РТС-а Аница Телесковић сматра да Србију већ погађају раније уведене квоте на увоз челика из трећих земаља, наглашавајући да је ЕУ терен на који Србија углавном пласира своју производњу.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да треба сачекати 7. октобар и видети шта ће се од свега што је најављено заиста догодити, али да су бројеви у овом случају невероватни.

"Кина производи половину укупне светске производње челика. Свет производи око две милијарде тона, од чега Кина милијарду. С друге стране, Европска унија производи 130 милиона тона и занима ме како мисле да живе без кинеског челика. То је политичка одлука и обрачуна ће бити, а страдаће кинеске фабрике у Србији, што није нужно наш проблем", истиче Савић.

Тврди да чак и ако одлука о рестрикцијама ЕУ на кинески челик заживи, Пекингу и даље остаје сарадња са остатком света.

"Не мислим да ће бити проблема за Србију и железару у Смедереву. Тамо су капацитети производње на 2,2 милиона тона челика, а тренутно се производи око милион. То су мале бројке на укупном нивоу. Овде је битнија порука да је ЕУ у ћорсокаку, ако на такве бројке ограничавају увоз челика из Кине, у контексту индустрије. Делује као да миш хоће да угрози слона", наглашава Савић.

Кинески пробој ка ЕУ преко Смедерева

Новинарка Радио-телевизије Србије Аница Телесковић сматра да се догодило оно што су сви већ предвиђали, подсећајући на 2018. годину када је амерички председник Доналд Трамп у свом првом мандату увео царине на челик и алуминијум из ЕУ, а чланице Уније узвратиле увођењем квота за увоз челика из трећих земаља – укључујући Кину и Србију – које су на снази биле све до сада.

"Нисам сагласна са оценом професора Савића да Србију овај развој ситуације не погађа. То се већ догађа и трпимо озбиљну штету због већ поменутих уведених квота. Губици железаре се повећавају, а опадају производња и пословни приходи. Квоте су нека врста рампе за извоз и Србија због тога има проблем на извозном тржишту", напомиње Телесковићева.

Подвлачи да је географија у економији некада значајан фактор и да је Србији у том контексту тржиште Европске уније најближе.

"Кинеска страна је по доласку у Смедерево 2016. агресивно повећавала производњу да би ушла на тржиште ЕУ. Већ 2017. су достигли скоро два милиона тона производње челика. Међутим, далеко од тога да наша производња може да угрози европско тржиште челика. Производимо око један одсто потреба ЕУ. Проблем за њих је што је тај један проценат у кинеском власништву", уверава новинарка РТС-а.

Грешке у корацима

Љубодраг Савић подсећа да европско тржиште није једино, нити је најперспективније у свету.

"Долазак Кине у железару и Србију је био као носач авиона на копну. Пекинг је Србију доживео као одскочну даску за ЕУ. У троуглу ЕУ, Кине и Србије, чланице Уније су уско грло и на њих не би требало озбиљно рачунати. Географија се превазилази тако што, рецимо, Кина има изузетно ниске цене трошкова у односу на америчке и европске челичане. ЕУ је прошла кроз зенит", указује Савић.

Говорећи о опадању извоза гвожђа и челика из Србије, Аница Телесковић каже да су на такво стање утицале квоте, али и успоравање целокупне европске индустрије.

"Она јесте у проблему, а то је тржиште на које ми пласирамо нашу робу. Ипак, питање је колико је добар начин на који ЕУ и Сједињене Америчке Државе покушавају да реше проблем. Ово смо већ видели са Трампом, када је покушао да спречи опадање производње челика у Сједињеним Државама. То није дало резултата и царине нису успориле кинеску производњу челика. Кина је производила мање од милијарду тона, а сада је изнад, док је ЕУ производила 160 милиона тона челика, а сада 130. Квоте и царине не решавају проблем агресивне кинеске производње", закључује Телесковићева.

Амерички рецепт у европској кухињи

На питање како оцењује могућност повећања царина ЕУ на кинески челик као додатну препреку за железару, Телесковићева истиче да најава удвостручења царина са 25 на 50 процената у пракси значи да све што Смедерево извезе до задате квоте може да се прода без оцарињења, а све након тога двоструко скупље.

"То је амерички рецепт и на тај начин покушавају да смање увоз челика у ЕУ, како би заштитили европску индустрију челика, која је, мало је рећи, десеткована. У последњој деценији, више од 100.000 радника у европској индустрији челика је остало без посла", тврди новинарка РТС-а.

Савић напомиње да баш због "чињенице да мере погађају мале количине кинеске производње челика", није песимиста по питању будућности железаре у Смедереву.

"Они то лако могу да продају, понављам да европско тржиште није једино. Нешто од тога иде у Кину, а нешто и на друга тржишта. Са Кином треба да се настави сарадња и она је будућност света, а Европа, нажалост, помало и прошлост", закључује Савић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.