среда, 15.03.2023, 07:10 -> 13:32
Извор: РТС
Пропаст америчке СВБ банке - Хемингвеј, трауме и стартапови
Крах банке Силицијумске долине дошао је као у Хемингвејевом роману, постепено и одједном, каже за РТС Славиша Тасића, професор економије, који је један део каријере провео у САД. Та банка је имала специфичне клијенте - стартапове који су због кризе почели још прошле године да повлаче новац. Због трауме из 2008. године држава је одмах реаговала и заштитила депоненте, додаје Тасић.
Славиша Тасић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а изјавио да се крах америчке СВБ банке није догодио преко ноћи.
"У једном Хемингвејевом роману један од ликова банкротира – прво постепено, па одједном. То је мање више код сваког банкротства, па и код ове банке", истакао је Тасић.
Према његовим речима, СВБ банка је неко врему у проблему, не зато што се коцкала, улагала је у неке сигурне ствари, као што су државне обвезнице.
"Све је то регуларно и доста безбедно. Али, за клијенте има специфичну клијентелу – стартапове. Они су дошли до много новца 2021. и имали пуно тог новца на рачуну, али су упали у кризу прошле године, па су морали то да повлаче. С друге стране, имате улагања у државне обвезнице, а кад депозитори повлаче новац, онда вредност обвезница пада. И то се дешава последњих шест месеци, полако. Прошле недеље је пропала и једна мања банка Силвергејт, па су кренуле приче да се то дешава и другим банкама", казао је Тасић.
У недељу је, истиче, држава изашла са гаранцијама да ће свима исплатити новац.
"Неће спасавати банку, акционари ће изгубити, али ће свим депозиторима бити надокнађено, дакле свима све", напомиње Тасић.
У СВБ банку су инвестирали фондови као што је Пензиони фонд државних службеника Калифорније са 67 милиона долара, Пензиони фонд учитеља Калифорније са 11 милиона долара, Национална пензиона служба Јужне Кореје и шведски пензиони фонд Алекта са 848 милиона долара.
На питање да ли смо сведоци краха средњих и малих фондова, Тасић наводи да бисмо били да се није заштитио новац тих људи.
"То је смирило панику, јер и они који имају новац у другим банкама може сигурно да спава. Идеја државних гарнција је да нема ширења панике", указује Тасић.
Подсећа да је код велике економске кризе 2008. године прво један банка била спасена, па је "Лиман брадерс" пуштена да пропадне.
"Због те трауме је држава сада спасила одмах једну банку. Да ли је то добро или не је друго питање, јер држава гарантује за све депозите, што није сјајно, јер то није тржишни принцип. Зато је ово другачије. За сада изгледа да се паника смирује", истиче Тасић.
Постоји, каже, историја очекивања да ће држава неког спасити.
"То постоји од 2008. године и раније. Да ли ће се то ширити даље - нема великих страхова. Америчке берзе су кренуле да расту, она је стабилна. То је сигнал да су очекивања позитивна. У Европи су неке акције банака пале за неколико процената. Видећемо данас да ли ће се то стабилизовати", наводи Тасић.
У менаџменту банке су, додаје, погрешили - улагали су у државне обвезнице не размишљајући да и њима може пасти вредност.
"Знали су да имају клијенте који за две секунде преко телефона могу да повуку сав новац. Они су свесно привлачили такве клијенте, размишљали су о заштити некој од пада вредности обвезница, они нису то урадили сасвим свесно. Менаџмент је отпуштен и акционари банке су изгубили", закључио је Тасић.
Коментари