Безбедносни изазови изван линија фронта – како открити дрон и да ли је могућа потпуна заштита граница

НАТО јача војно присуство на острву Готланд у Балтичком мору, док се у Украјини и даље воде полемике око напада дроновима и њиховог утицаја на ток сукоба. Истовремено, пажњу привлаче и геополитичка кретања на Балкану, али и сукоб Сједињених Америчких Држава и Израела са Ираном, који од последњег дана фебруара додатно подиже тензије на већ узаврелом Блиском истоку.

Уредник емисије "Дозволите…" Горан Јанићевић каже да је руски дрон који се обрушио у Румунији летео по програмираној путањи, користећи вештачку интелигенцију, због чега је могло да дође до грешке.

"Проблем за румунску противваздухопловну одбрану је у чињеници да су имали мање од четири минута да одлуче шта да раде. Могли су да гађају беспилотну летелицу и да крхотине падну на неко украјинско или румунско село. У највећем броју случајева се ради о залуталим дроновима који сами од себе падну на ливаду, али је сада таква летелица погодила зграду", истиче Јанићевић.

Војни аналитичар Владе Радуловић тврди да је највећи изазов након конкретне ситуације могућност реаговања од тренутка када било који дрон наруши ваздушни простор треће државе.

"НАТО је саопштио да су летелицу почели да прате од тренутка када је ушла у румунски ваздушни простор, али да је време за одговор било јако кратко. Ово је изазов и за земље Балтика, као и за Финску, Бугарску и Турску – мораће да раде на принципима раног откривања. Имате и случај да су Литванија и Белорусија комуницирале претходних дана, јер су украјински дронови интензивно нарушавали ваздушне просторе ове две земље у покушају да гађају циљеве у Русији", подвлачи Радуловић.

Слаба тачка региона

Говорећи о опасности за Европу и регион Балкана, Радуловић подсећа да је пре само неколико месеци и у европској и регионалној јавности тема била изградња својеврсног антидрон зида, акустичних сензора и других компоненти брзог детектовања беспилотних летелица.

"Имали смо ситуацију када се дрон прошетао кроз више НАТО земаља од Украјине до Хрватске. Регион јесте угрожен, али пре свега земље које се граниче са Украјином или су у непосредној близини. Посебну тежину, ипак, имају две државе – Пољска и Румунија", указује војни аналитичар.

Јанићевић наводи да је немогуће бранити комплетну границу земаља чланица НАТО савеза од руских дронова.

"Стога је изјава генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа да ће то уследити нереална. Једно је открити их, а друго одбранити се од њих. Када би се сада кренуло са масовном производњом сензора за рано откривање, цела граница НАТО-а са Русијом могла би да се покрије за 10 година, у најбољем случају", наглашава уредник емисије "Дозволите…"

Досије "Готланд"

Када је реч о најновијим наводима да ће шведско острво Готланд бити претворено у НАТО војно утврђење, Радуловић сматра да идеја није ни чудна ни нова.

"За Шведску је у питању важно стратешко место. Готланд је значајан за контролу Финског залива и балтичке флоте. Раније је простор био демилитаризован, али је после 2014. године уследило развијање војне инфраструктуре, па чак и распоређивање одређених снага", закључује Радуловић.

Гостовање Радуловића и Јанићевића у Јутарњем програму у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.