Повећање референтне каматне стопе поскупљује кредите

Оно што је било очекивано, то се и догодило. После неколико година константног пада инфлације и каматних стопа, Народна банка одлучила је да повећа рефернетну камату, како би успорила инфлацију. У фебруару је међугодишња инфлација била 8,8 одсто и у највећој мери је проузрокована растом цена хране и енергената.

"Иако тренутна дешавања у погледу светских цена енергената и примарних производа указују да постоји могућност да инфлација буде на вишем нивоу од пројектованог, Извршни одбор и даље оцењује да ће инфлација имати опадајућу путању до краја године. Томе ће кључно допринети релативна стабилност девизног курса коју ће Народна банка Србије обезбеђивати и у наредном периоду, као и предузете монетарне и фискалне мере", наводи НБС.

Успоравању инфлације, у Народној банци, надају се са доласком нове пољопривредне сезоне, која ће допринети и нижим трошковима у производњи хране. Уз то и ограниченој цени горива и повољнијој цени струје привреди у првој половини године.

Банкари повећање референтне стопе оцењују као нужно и за клијенте, али и инвеститоре. Кажу неће бити удара на стандард задужених, а корист по финансијски систем биће видљива.

"За банке је ова одлука очекивана, могу да кажем и добродошла зато што треба вишак динара извући из система и смањити притисак на инфлацију. А није ова камата од 0,5 посто неко велико повећање, наравно сваки удар за џеп је велики, али мислим да је сада боље да претрпимо удар да имамо стабилније цене, него обрнуто", каже Славко Царић, председник Извршног одбора Ерсте банке.

Како ће се одрзити на кредите 

Сви ишчекују како ће се повећање одразити на кредите. Они који су се одлучили да кредит узму са фиксном каматом, не прате најновије одлуке. Они са варијабилном прате Белибор - тромесечну динарску међубанкарску камату.

Тако на пример рата кеш кредита од пола милиона динара, са роком отплате од 6 година, у марту је била 8,482. За априлску ће корисник морати да издвоји 24 динара више - 8.506.

Међугодишња камата у Србији је 8,8 одсто, а камата на готовинске кредите у просеку око 6 до 7 одсто. Зато су банке на неки начин субвенционисале кредите.

Да ли ће промена тренда повећања камата утицати да клијенти пређу на фиксну камату на коју не утиче промена варијабилног дела камате. Таквих дужника је тек 10 одсто, јер су ти кредити скупљи у просеку за око један проценат. То је посебно значајно за оне који су узели стамбени или кредит на дужи рок, као и они који су се задужили у еврима.

"Оно што је добро сада јесте опредељење Народне банке да обезбеди стабилан курс. Тако да  за оне, који су задужени у еврима индексираним са променљивом каматном стопом на европском тржишту, ова одлука Народне банке да повећа референтну каматну стопу не би требало да има утицаја", каже Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије.

Укупна инфлација зависи највише од цена енергената и хране, на шта Народна банка не може да утиче. Та половина инфлације је 4,4 одсто и зависиће највише од светских токова. Да ли ће тренд инфлације, али и повећања рефернтне камате бити настављен, зависи од следеће седнице Извршног одбора НБС која ће бити одржана 12. маја.