Плећаш: Нуклеарке у Европи потпуно сигурне, нуклеарна енергија је једина будућност

Објаснио је да друга и трећа генерација нуклеарки имају велики бетонски зид који практично стоји изнад реактора и има двоструку сврху – прво да спречи да дође до повреде самог реактора под утицајем рецимо пада авиона, јер нуклеарка може да издржи и пад средњег путничког авиона, а друга сврха тог зида је да у случају да се деси нека реакција која није добра да не могу контаминанти да изађу бар у прво време док стучњаци не реагују.

Плећаш указује да је потврђено да дрон који је пао у Загребу није могао да нанесе никакву штету нуклеарној електрани "Кршко".

"По мом мишљењу, нуклераке у Европи су засад потпуно сигурне", поручује Плећаш.

"Мораторијум на градњу нуклеарки у Србији нема никакву сврху"

Навео је да је након катастрофе у Чернобиљу, у Југославији донет мораторијум на градњу нуклеарних електрана и да је он још на снази.

"Нас који смо били за нуклеарну енергију и који смо планирали да се тих година изграде нове четири нуклеарке у Југославији, две би биле сигурно у Србији, нису послушали, велика је штета што то није урађено. Међутим, тај мораторијум је остао и дан-данас", наводи Плећаш.

Сматра да тај мораторијум нема никакву сврху у Србији и да су Хрвати и Словенци поцепали тај закон и имају свој нуклеарни програм.

"Србија је окружена са 18 нуклеарки на 400-500 километара од наше границе. Довољно би било да се нешто деси у Бугарској у Козлодују и да за два сата ветар то нанесе", додао је он.

Истиче да је тај мораторијум спречио и младе да студирају нуклеарне технологије и да 25 година немамо стручњаке из те области.

Кључно је и одлагање нуклеарног отпада, а Плећаш каже да то питање долази касније и да је у овом тренутку кључно да се рат оконча и да ниједна нуклеарка не буде оштећена.

"Нуклеарна енергија једина будућност, других енергената неће бити"

Све нукеларне електране имају собе за симулацију евентуалних акцидената. Плећаш наводи да је обука запослених јако важна, а да су, шест-седам година пре него што је "Кршко" грађен, људи ишли у иностранство на обуку.

"Не може свако да ради у електрани или да заврши неки курс. То су озбиљне обуке које омогућавају људима да управљају овако озбиљним системима", поручује Плећаш.

Истиче да свака нукеларна електрана има свој посебан систем заштите и контроле.

Од почетка ратног сукоба у Украјини, у светској јавности доста је и дезинформација о радијацији. У страху од зрачења, грађани у Италији, Аустрији, Белгији људи купују таблете јода. Плећаш поручује да је то потпуно непотребно, а чак и опасно.

"Заштитом људског здравља треба да управљају лекари. Ми имамо наш директорат који је у сталном контакту са Међународном агенцијом за атомску енергију и њихов задатак је да пренесу све информације које цео свет треба да их зна и шта и како треба реаговати поготову по питању заштите грађана", додаје он.

И поред свих ових дешавања, ни Европа ни свет се не одричу нуклерне енергије, а у припреми је градња чак сто нуклеарки. А због енергетске кризе, Немачка и Белгија спремне су и да одложе затварање својих преосталих нуклеарки.

"Ја сам апсолутно сигуран да је нуклеарна енергија једина будућност, јер кроз 200-250 година нестаће других енергената – угља, нафте, гаса неће бити. Остаће једино нуклеарна енергија та која ће надоместити све остало. Само земље које размишљају о нуклеарној енергији – Кина, Индија, Јапан, Кореја – морају да граде нуклеарке да би обезбедиле своју индустрију и просперитет", објашњава Плећаш.