Због лоше године у Европи извозиће се и воће нижег квалитета

Крајем прошлог септембра у воћњаку Немање Рудана завршавала се берба крушака. Ове године због временских прилика крушке су пораниле, па је берба завршена још пре месец дана.

“Интересантно је да је први дан бербе прошле године био 1. септембар, док је ове године то био последњи дан бербе. Високе температуре и суша утицали су на то да крушка три недеље раније сазре. Последица великог броја сунчаних сати јесте и рекордан проценат шећера у воћу. У крушкама обично буде око 14 процената шећера, а ми смо сада имали 17, чак и 18 одсто“, каже Немања Рудан, пољопривредник из Зрењанина.

Озбиљна производња воћа незамислива је без система за заливање, а то се посебно види у сушним годинама.

“Ове године улагања у производњу су била баш велика, јер смо пуно новца потрошили на наводњавање. Када су биле највеће врућине, циљ нам је, пре свега, био да воћке преживе. Губитак воде из воћки у неким данима био је већи него што смо то, кроз заливање, могли да надоместимо током ноћи”, објашњава.

За петину мањи род

Воћњак овог пољопривредника простире се на једном хектару, а са њега је ове године убрано између 13 и 14 тона крушке.

“Род је 20-ак посто мањи него у годинама са повољним временским приликама, али сматрамо да је то за овогодишње услове више него задовољавајуће. Морам да кажем да без добре агротехнике, а ту поред наводњавања, мислим и на резидбу и на заштиту, овај принос сигурно не бисмо остварили”, додаје наш саговорник.

Осим на принос, високе температуре утицале су и на квалитет воћа. Први пут, објашњава, на крушкама су биле ожеготине, због чега у наредном периоду планира набавку противградне мреже која може да се користи и за засенчавање. Овогодишњи род је у потпуности продао, а цена крушака се кретала око 60 динара за килограм, што је нешто више него лане. Оно што већ сада брине воћаре јесте каква ће бити наредна сезона.

“Због овогодишњих временских услова и стреса кроз које су биљке прошле мислим да ћемо и следеће године имати умањење рода за 20-ак посто и то без ризика који нас чекају у производњи. Имали смо кратку вегетацију, воћке нису ушле у доброј кондицији у јесен”, објашњава Рудан.

Слаба година, слабији и критеријуми

И произвођачи јабуке кажу да је ова година била веома тешка.

“Чак 75 дана је наш регион био без кише. И поред наводњавања и поред противградне мреже принос је смањен, постоје ожеготине, а ни калибар јабуке није онакав какав би требало да буде. Потребно је да биљка добије и освежење преко листа, а то ове године није био случај”, каже Љубомир Милошевић из компаније “Наша јабука”.

Јабуке овог произвођача су у претходном периоду стизале до купаца у Русији и на Блиском истоку, а овде се надају да ће и ове године бити извоза.

“Кад нема робе на тржишту, онда пролази и она слабијег квалитета, а када је тржиште презасићено робом, тада су и захтеви купаца већи. Ове године воће је у читавој Европи подбацило, па верујемо да ћемо моћи нашу робу да пласирамо упркос томе што квалитет није онакав какав смо имали ранијих година”, објашњава наш саговорник.

По правилу свака роба налази свог купца, али је питање по којој цени и да ли она покрива трошкове производње.

“Ако кажете да се јабуке извозе по цени од једног евра, то звучи супер. Али, треба узети у обзир да је превоз поскупео и до 50 посто у односу на ранији период, да је амбалажа поскупела до 30 процената, а цена јабука је на нивоу из 2018. И ту долазимо до чињенице да ми као произвођачи не можемо да опстанемо са том ценом”, објашњава Милошевић.

„Бледе“ сорте

Пројекције показују да се у Европи очекује око 10,2 милиона тона јабука, што је за 11 одсто мање него лане. Највећи пад рода очекује се у Чешкој за 70 одсто, Белгији око 30 процената, Пољској за 20 одсто, Немачкој 15 посто. У Србији ће род јабуке бити умањен 20-ак посто, што значи да ћемо је укупно имати између 380.000 и 390.000 тона. Због великих врућина и топлотних таласа које смо имали велики проблеми су се појавили са бојом код обојених сорти јабука.

“Прва сорта која се убрала ове године и која није добила очекивану боју је гала. Имамо и већи проценат пуцања ове јабуке код петељке што ствара проблеме при сортирању и паковању. Сорте црвени делишес, ајдаред, јонапринс, такође, имају проблем са обојеношћу. Све то ће се сигурно одразити на смањење извоза јабуке, као и на понуду добре и квалитетне јабуке на нашем тржишту”, објашњава Гојко Загорац из Асоцијације "Serbia Does Apples".

“Квалитет необојених сорти јабуке златни делишес и грени смит је добар и воћари који имају ове јабуке требало би да буду задовољни на крају сезоне”, додаје.   

Због топле зиме и мразева у априлу региони Западне Србије и Шумадије су ове године практично били искључени из производње воћа, јер су страдале трешње, шљиве, брескве, кајсије, кажу стручњаци. Такође, ове сезоне нисмо имали орахе, иако се у последње време интензивније гаји код нас.

“Ми не задовољавамо ни сопствене потребе за орахом и углавном смо упућени на увоз. До сада се никада није десило да на читавој територији наше земље изостане производња, а то је последица јако високе температуре. Орах има различито цветање мушког и женског родног дела, тако да није имао чиме да се опраши, јер су мушки регенеративни органи раније цветали од женских, а касније смо имали и мразове”, објашњава Александар Лепосавић, виши научни сарадник Института за воћарство у Чачку.

Када треба да се орошава

Лоше су прошли и леска, малина, купина и боровница.

“Ове године је малине произведено свега 40.000 тона и то се може мерити са производњом 2012. када смо имали рекордно ниски род од око 37.000 тона. Произвођачи боровнице су имали доста сушења упркос системима за заливање, због физиолошког стреса и немогућности биљке да усваја воду”, додаје.

Кише које имамо од почетка септембра су у производњи воћа закасниле и тешко да могу да поправе стање воћака које се већ припрема за род наредне године.

“Питање је да ли ћемо опет имати неспецифичну зиму као прошле године, да ли ће воће ући спремно у зимске температуре, да ли ће акумулирати довољно ниских температура. Јако је много фактора који утичу на род. Али, већ сада можемо да кажемо да је код најдоминантнијих воћних врста као што су шљива, малина, јабука време узело данак и да ће следеће године због тога бити мањи род”, каже Лепосавић.

И док се у ратарству на институтима ради на оплемењивању како би постојеће сорте што боље превазилазиле стресне услове, у воћарству се о томе само расправља.

“Оно што струка и наука раде јесте да се унапреде технолошки процеси и поступци у производњи воћа као што су употреба различитих система за сенчење, мере кречења, прскања читавог засада са кречним материјалима, орошавање. Произвођачи често греше кад орошавају у току ноћи и рано ујутру. То се ради у најтоплијем делу дана и треба да траје довољно дуго, а за то су потребне изузетно велике количине воде”, објашњава.

Стручњаци процењују да ће род воћа ове године у Србији бити и до 300.000 тона мањи него лане. Произвођачи кажу да би им одлагање обавеза према добављачима, банкама и држави у овом тренутку и те како помогло, због чега чекају реакцију државе.